10 занимљивости о групи Смак које можда нисте знали

Не постоји бенд у бившој држави око којег је испричано више митова

Уколико би се којим чудом у овој земљи пратили светски трендови, па да се о познатим личностима из популарне културе снимају биопици, то јест биографски филмови, ауторима филма о групи Смак не би мањкало материјала за сценарио. Заиста, не постоји бенд у бившој држави око којег је испричано више митова, посебно о лидеру бенда и гитаристи Радомиру Михајловићу Точку, својеврсном гитарском божанству ових простора, а биографија Смака, је једна од ретких правих рок биографија, са успонима и падовима, комешањима, променама постава, финансијских крахова, и свиме осталим, добрим и лошим, што су овдашњи а и инострани услови могли да понуде.

Ипак, сврха данашњег текста, у коме листамо занимљивости о бенду, неће се бити о стварима којима би се бавила жута штампа, већ ће покушати да открије неке занимљиве а мало познате чињенице из богате историје бенда.

1. Име групе Смак није скраћеница

Заблуда око имена бенда Смак је једна од најпознатијих у овдашњој популарној култури. Наиме, још од оснивања бенда, дебата око необичног назива изнедрила је грешку да Смак заправо значи „Самостални Музички Ансамбл Крагујевац“. Тачна информација је да се у време формирања бенда припремао мјузикл у крагујевачком позоришту под називом „Смак света“, на тему Крагујевачког масакра и под утицајем мјузикла „Коса“ (али никад није изведен), и управо режисер тог мјузикла је преложио члановима бенда име „Смак“. Током каријере у интервјуима, чланови бенда су изјављивали да је то била шала, али и да је била нека врста заштите од тадашњег режима, с обзиром на неуобичајеност и, делимично, субверзивност тог назива за тадашње време. Више о раном периоду Смака можете погледати у епизоди „Шумадијски блуз“ документарца „Роковник“, Душана Весића и Санде Ранчић у наставку текста.

2. Борис Аранђеловић није први певач групе Смак

И поред тога што се сматра оригиналним певачем Смака, Борис Аранђеловић није први вокал бенда, већ четврти. Наиме, у првој постави бенда из 1971. године, када су свирали обраде на игранкама по Крагујевцу, вокал бенда је био Слободан Коминац Кома, али када је одзив постао слабији, Коминац је напустио бенд и заменио га је Чачанин Слободан Јовановић Јохан. Лета 1972. године, бенд са Коминцем је свирао у Дубровнику и то блуз репертоар, а свирали су и као предгрупа групи Тиме. По повратку у Крагујевац, бенд узима Милорада Петровића Кимија за вокала, са којим побеђује на пожаревачкој гитаријади, али се убрзо опет окупља са Коминцем, када праве и једини заједнички званични снимак – у питању је рана верзија „Биске 2“ са текстом, која је објављена на комипалцији разних извођача „Летећа дискотека“ Зорана Модлија из 1977. године. Октобра 1973. у бенд долази Борис Аранђеловић, по повратку из Аустралије, а на аудицији је извео песму „Child in time“ групе Deep Purple. Остало је историја.

3. Биска инструментали су добили име по човеку који је упознао Точка са Кепом

Многи који се први пут сусрећу са групом Смак, а и старији фанови знају за чувене „Биска“ песме и инструментале, а да притом не знају откуд им то име. Предраг Албић Биска је Чачанин који је служио војску заједно са Кепом у Мостару, и након што је чуо Кепина свирање на бубњевима, рекао му је да мора да упозна Точка, свог даљег рођака, и да направи бенд са њим. По изласку из војске, 23. априла 1971. Точак и Кепа су се упознали и убрзо почели са заједничким радом. У Бискину част, за његов 22 рођендан, Точак је искомпоновао циклус од 22 ствари, песама и инструментала, а неке од њих су завршиле на албумима Смака, и постале хитови и класици. Први сингл бенда „Живим ја“ је „Биска 13“, а њена Б-страна је „Биска 16“; на првом албуму су се нашле „Биска 2“ и „Пут од балона“, то јест „Биска 20“; на албуму или „Странице нашег времена“ песма или „Поноћни ловац“ је „Биска 18“, итд.

4. „Улазак у харем“ је базиран на композицији Точкова учитеља и случајно је снимљен у обе верзије

Композиција „Улазак у харем“ је композиција Точковог учитеља Драгољуба Јараковића Јарака, и, по точковима речима, ко је успео да је одсвира знао је да свира гитару. Оригинална верзија је у тзв. руском штиму и базирала се на неком музичком мотиву са Косова, док је Точак са Смаком преаранжирао у верзију са тзв. стандардним штимом. Смак је снимио „Улазак у харем“ на наговор критичара Пеце Поповића, и уз негодовање Точка, али је постала хит и изазвала праву контроверзу, када је у исто време објављена за две различите издавачке куће. Оригинална верзија у Јараковом извођењу је такође случајно снимљена, и то на наговор пријатеља Драгољуба Лукића Дуде, који га је тајно снимао на скромном магнетофону док је свирао. Ти снимци су објављени на албуму „Време серенада“ 2007. године.

5. Соло „Блуз у парку“ је снимљен из једног покушаја

„Блуз у парку“ је написана у парку, на првом званичном окупљању бенда, након што је Кепина бака истерала „чупавце“ из куће, те су се релоцирали у локални ресторан, а затим парк. Тада је Точак одсвирао једну блуз ствар, касније названу по сећању на тај догађај. По скромном мишљењу потписника овог текста, али и немалог броја истомишљеника, ово је најбоље одсвиран гитарски соло у домаћим оквирима, а поједини детаљи му додају још више на значају. Наиме, овај соло је снимљен из једног покушаја, без понављања и доснимавања, а сама чињеница да га је одсвирао неко ко има 24-25 година, тек на почетку своје дискографске каријере, у условима који нису онакви какав је бенд имао у периоду када су снимали, рецимо „Црну даму“ или „Странице нашег времена“, је похвално само по себи. Занимљиво је, да је још једна, још захтевнија композиција са првог албума такође снимљена у једном даху, у питању је деветнаестоминутни инструментал „Пут од балона“.

6. ЕП „Сателит“ промовисан је на првом редовном путу ЈАТ-а за Њујорк

Вероватно најоригиналнија промоција неког домаћег издања у историји овдашње музике, десила се на првом редовном лету ЈАТ-а за Њујорк, када је Смак промовисао двоструки седмоинчни ЕП „Сателит“, током ког је бенд чак успео да одржи импровизован наступ у авиону. У том тренутку Смак су били не само на буквалном врхунцу планете, већ и на врхунцу каријере, оставивши иза себе чувени наступ као предгрупа Deep Purpla-а у Београду, победу на београдском БООМ фестивалу, успешни сингл „Улазак у харем“, истоимени деби албум са сребрним тиражом, и турнеју по Источној Немачкој. Поред тога што је садржао класике попут „Сателита“ и „Шумадијског блуза“, овај ЕП је красио и јединствени омот на склапање, из којег је излазила картонска реплика сателита. У Њујорку, бенд је успео да посети легендарни џез клуб Village Vanguard, али и купи нове инструменте. Током посете снимљен је и документарни филм за телевизију Београд, који у целости можете погледати у наставку текста.

7. Два албума Смака су објављена на енглеском језику за инострано тржиште

Крајем 1977. године, Смак су промовисали албум „Црна дама“ на концерту у Загребу, када су их упознали представници немачког издавача Bellaphon Records (чији је директор био Бранко Живановић, човек са ових простора), који су Смаку понудили уговор на пет година, током којих би објавили 8 албума. Смак су потписали уговор, а Точак и Борис су у Лондону доснимили албум „Црна дама“, са текстовима на енглеском језику, и тај албум је објављен 1978. године као „Black Lady“. Немачко издање албума је продавано са шпилом карата, због тамо популарне карташке игре истог имена, док је за америчко тржиште албум добио потпуно нов омот. Страна критика албума је била подељена, са негативном рецензијом у Melody Maker и позитивном у Guitar Player-у, али је, из данашње перспективе, само појављивање тих рецензија успех сам по себи. И наредни албум, „Странице нашег времена“ је објављен за истог издавача са другачијим омотом и под називом „Dab in the Middle“, али услед судског спора издавача са гостом бенда Давидом Мосом око права на име албума, и незадовољством чланова бенда третманом, уговор са Белафоном је споразумно раскинут.

8. Дадо Топић је интензивно сарађивао са бендом крајем седамдесетих и почетком осамдесетих

Као што је описано у ранијем делу текста, Смак су свирали као предгрупа групи Тиме у лето 1972. године, када су и позајмили опрему Тиме-у за тај наступ. По Кепиним речима, из књиге „Невдљиве теразије Слободана Стојановића Кепе“, „Тајмовци“ су толико били одушевљени наступом Смака, да нису отишли ​​ни до шанка да попију пиће и предахну, већ су слушали Крагујевчане. Сарадња Даде Топића и Смака је почела у време највеће кризе бенда, када је Точак и краткотрајно напустио Смак. Са Топићем, Смак је снимио дует „На Балкану“, са текстом Марине Туцаковић, која је постала хит. Затим је бенд ушао у студио, и снимио ЛП „Рок циркус“, на којем је продуцент био Топић. Коначно, Топић се појављује као вокал у песми „Зашто не волим снег“ (отпевавши вокале из једног покушаја), са истоименог албума. Након овог албума бенд се званично распада, а Точак и Топић нису остварили жељу да направе заједнички бенд након тог првог распада Смака. У документарцу о Точку, „Покретна прошлост“ из 2011. године, заједно су извели unplugged верзију „Зашто не волим снег“, која је посвећена Точковом прерано преминулом брату.

9. „Зајди зајди“ није обрада македонске народне песме

Поред заблуде о имену бенда као скраћеници, друга велика заблуда везана за Смак је убеђење многих да је инструментал „Зајди, зајди“, чији најпознатији снимак је у извођењу групе Смак са албума „Зашто не волим снег“, обрада традиционалне македонске песме. Напротив, „Зајди, зајди јасно, сонце“ је песма композитора и певача Александра Сариевског, који, поред тога што је био сакупљач и први интерпретатор неких македонских песама, попут „Јовано, Јованке“, „Абер дојде Донке“, „Учи ме мајко , карај ме „, радио је и ауторску музику под утицајем истих. Смакова верзија је по Кепиним речима из књиге „Невидљиве теразије Слободана Стојанивића Кепе“, инструментал није оригинално требало да садржи деоницу на бубњевима, но, он је изаранжирао свој део са 6/8 блуз ритмом, који је дао нов тон целој композицији. Иста верзија песме, нашла се и на албуму филмске музике, коју је Точак радио за филм „Византијско плаво“ из 1993. године, за који је добио и престижну награду Кристална призма.

10. Дејан Најдановић Најда је на аудицији за Смак отпевао песму „All Right Now“ групе Free

Након концертне турнеје на којој је промовисао албум са музиком из филма „Византијско плаво“, Tочков (и Кепин) тадашњи бенд ТЕК је прерастао је у нову поставу Смака, којој је био потребан вокал. Иако су у почетку хтели да за новог вокала узму Звонка Пантовић Чипија из Освајача, због сличности са Борисовим вокалним регистром, аудиција за новог певача Смака одржана је у београдској сали биоскопа Културни центар, а испитаник је био Нишлија Дејан Најдановић Најда. Он је том приликом перфектно извео песму „All Right Now“ групе Free (коју је и Смак изводио у најранијој фази), и преузео улогу новог Смаковог вокала. Смак са Најдом је добио на свежини и модерном изразу, а многе песме из ранијег периода су добиле сасвим ново рухо у Најдиној интерпретацији, а неке од њих су чак и надмашиле оригиналне верзије са Борисом. Једна од њих је и песма „Циганско срце“ која се нашла на најновијем издању бенда, ЕП-ју „Делфин“ из 2012. године.

https://www.youtube.com/watch?v=NOKbpr0Q_bE&list=RDNOKbpr0Q_bE#t=69

Текст: Милош Павловић
Извор: balkanrock.com

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар