Аранђеловдан – чуда Светог архангела Михаила

Овај дан је установљен као одмор архангела Михаила у време папе Силвестера и патријарха александријског Александра.

Овај дан је установљен као одмор архангела Михаила у време папе Силвестера и патријарха александријског Александра. Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђеоских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је најважнијем анђелу Михаилу.

Арханђел Михаило је први међу анђелима и војвода анђелске небеске војске. Кад је Луцифер отпао од Бога и са собом повукао део анђела, први му се успешно успротивио. Сабрао је преостале анђеле, организовао их на принципу једномислија, једнодушности, љубави, као и на апсолутној послушности нижих чинова према вишим и светој вољи Божјој као коначном и безгрешном. Тако је Бог победио Луцифера и прогнао га из небеског савршенства међу људски, грешни свет.

Многа су народна веровања о овом анђелу. Он обилази све болеснике. Ако стане код ногу, није добро; ако стане код главе, добро је и болесник ће прездравити.

Према народном веровању, које је забележено у народној пое, кад су свеци делили улоге, арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време арханђел лута светом обучен у просјака и куша људе.

Прича из Шумадије каже да је у околини Крагујевца живео човек по имену Љубо Бумбар. Није му то вероватно било право име, биће пр да му је то какав надимак из детињства, који га је као прирепак пратио кроз живот. Како то обично бива, човек је заборављен и нико се више ни њега ни његовог лика није могао сетити. Бумбар се олако обогати и подигну кућерину, скоро дворац, са стотину соба. Као и сваки скоројевић, волео је да се размеће богатством, засењујуће њиме простоту. Обичавао је да нагиздан заједно са женом-која беше његова слика и прилика – шета градом, гледајући охоло и са висине на остали свет. Једног дана наиђоше на просјака који од њих затражи милостињу. Бумбар одмахну руком, грубо га одби речима да ни њему нико ништа није дао. На те речи просјак се узвиси, збаци просјачке прње и рече: „Зар ти ништа не даде Бог?“ Охоли пар га погледа и угледа пред собом дванаестокрилног Архангела Михаила. Падоше ничице пред њим иим затражише милост. Арханђел им одговори: „Ево вам моје просјачко одело. Од сада ћете у њему ходити. „Тако и би. Од свег богатства, остадоше им просјачке прње, а они овоземаљски живот проведоше лутајући светом, тражећи милостињу и молећи се Господу и Михаилу.

Друга народна прича везана је за другу дужност арханђеловим. Верује се да он мери душе пред паклом, па коме пружи длаку да пређе преко реке, тај је грешан, а коме дода брвно, тај проналази пут до раја.

У овој причи показују се и неке људске особине светитеља: Изађе пред Михаила извесни Десимир, родом из околине Прањана. За овоземаљског живота волео је да помало у туђе жене погледа, неку више да попије, на хармоници да засвира, а картама некако одолети није могао. Тако мало овде, мало онде и накупи се греха. Истини за вољу, чинио је он и добрих дела, одлазио у цркву на Велики петак, редовно славио Светог Јована, а једном је после успешне партије карата и прилог цркви дао.Али кад се све стави на тас, греси претежу. Гледа њега Свети Михаило , гледа у тас и пружи Десимиру длаку да пређе. Тад завапи Десимир и рече Михаилу: „Кумим те Богом и Светим Јованом, погледај мало боље на тас.“ Застаде Свети Михаило, дође до њега и рече му да заједно погледају. Пристаде Десимир, док је арханђел уморно стављао грехе и добра дела поново на тас, уочи прилику и кришом стави неколико златника на страну где беху добра дела. Михи поче да мери, кад се претегнуше добра дела. Изненади се, погледа пажљивије и виде у чему је ствар. Мало се поколеба, али се направи да ништа не види, промрмља себи у браду, како је вероватно погрешио од умора, узе златнике, а Десимиру даде брвно и он прође у рај.

Касније, кад је Бог за то дознао, смени Михаила са те дужности и постави Гаврила да мери душе, ау народу осим приче оста и веровање да се новцем може купити и изгубити душа. Једини он може да заузда хромог вука, да заведе вукове да одлутају у дивљину где нема ни стоке ни људи. Он оставља тајне знаке по селима. Кад их вукови Осетију морају да заобиђу насеље.

Арханђел је једини који јури аждаје да не поједу месец. Тад рашири крила не дајући немани да дође до вечитог земљиног пратиоца и зато настаје помрачење месеца.

Он седи на небесима, гледа на свет и кад хоће силази међу народ да изгрди невернике и помогне невољницима. Не прави никакву разлику међу људима који се огреше.Било дас у они цареви или пуки сиромаси, онај ко погреши мора да испашта.

Цар Душан Силни славио је крсну славу Аранђеловдан, а светац, невидљив за све, стајао је на десном рамену и све надгледао. Цар је сваког госта дочекивао и стојећи служио. Међутим, једна, што од умора, а што од заборава, превари се и седе за трпезу. Свети Михаило прасну, удари цара крилом по образу и љутито одлете. Цар је Михаила једва умилостивио вишемесечним молитвама.

Арханђел Михаило је био слава Стефана Немање и његових синова. Срби верују да је он жив, па за његову славу не праве жито. Слави се као крсна слава. По бројности свечара налази се на другом месту.

Аутор: Драгомир Антонић, етнолог
Извор: волимосрбију.рс

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар