Арчан Алојз, звани Словенац, вечити победник мото-трка по крагујевачкој калдрми

Педесет шесте, седме, крагујевачки сокаци су углавном били калдрмисани. Главна улица је имала финију калдрму од ситне гранитне

…Педесет шесте, седме, крагујевачки сокаци су углавном били калдрмисани. Главна улица је имала финију калдрму од ситне гранитне коцке, док су бочне улице биле калдрмисане крупнијим призматичним каменовима, углавном из времена пре рата. Асфалт је био резервисан само за тротоаре. Па ипак, неки храбри младићи на мотоциклима су долазили из читаве Југославије да се тркају по крагујевачкој калдрми.

Стаза је пролазила поред Горњег парка, кроз главну улицу Маршала Тита, па Светозара Марковића и Јанка Веселиновића, поред болнице и тако у круг.

Први знаци да ће бити трка биле су бале сламе, послагане на кривинама, углавном око стабала липа и кестенова … Субота је била дан за тренинг и ми клинци смо са стрепњом очекивали да ли ће се на стази појавити наши хероји са прошлогодишњих трка: Славко Барбарић са балансером у приколици, Арчан Алојз са црвеном марамом преко лица и један Црногорац чије име нисмо знали, али смо га звали „63“ – то је био његов такмичарски број.

Недељом би се окупили веома рано на углу улица Светозара Марковића и Јанка Веселиновића. Знак да ће трке ускоро почети био је долазак судија у кривинама, са све оним разнобојним заставицама, о чијој сврси и задатку нисмо имали појма. Судије су нас утеривали у околна дворишта у којима су најбоља места већ заузели одрасли. Трка се имала посматрати преко тарабе, па је знатижељна публика поизносила хоклице, сандучиће и остали приручни материјал, којим су се по крагујевачким авлијама изграђивале својеврсне трибине. Ја и неколицина мојих пајтоса, узраста 5-8 година, имали смо луду срећу да је власник столарске радионице „Совачки“, на самом углу, био потпуно незаинтересован за спортско надметање на два точка, па смо се раскомоћивали у његовом дворишту, тј огради .

Читав Крагујевац је стрепео над резултатом трке мотоцикала у класи од 125 кубика. Ту је наступао наш суграђанин Арчан Алојз, звани Словенац. Друг Арчан је радио у Војној болници као возач еСеМБе комбија, ваљда неком врстом возила хитне помоћи за војна лица јер је на врху кабине имао уграђену сирену и офарбан црвени крст. Возио га је веома брзо, као што је возио и свој мотоцикл. Саобраћајци га нису заустављали зато што је, фактички, био у надлежности војне полиције, а ње у Крагујевцу, у то време, није било. Није познато да се некад сударио. Вероватно зато што је у то време у граду било свега неколико аутомобила.

Не могу да се сетим да Арчан Алојз некад није победио у Крагујевцу…

Пренето из књиге Јована Глигоријевића Блуз леве обале, Крагујевац 2011

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар