Арсенал фест 6 – Партибрејкерс

Зоран Костић Цане (рођен 17. августа 1964. у Београду), бивши певач тинејџерске панк групе Урбана герила, (у којој

Зоран Костић Цане (рођен 17. августа 1964. у Београду), бивши певач тинејџерске панк групе Урбана герила, (у којој је био активан од 1977. до 1978./1979.) и фронтмен групе Радничка контрола (1979. – 1981.), 1982. године је, заједно са Гораном Булатовићем Манзом, оформио Партибрејкерсе (Журколомце). Њихова постава била је: Зоран Костић Цане – вокални солиста, Небојша Антонијевић Антон – гитара, Љубиша Констаноновић Љуба – гитара, Горан Булатовић Манзанера/Манза – бубњеви.
80-те
Први сингл, 1000 година/Вечерас, издала им је загребачка издавачка кућа Југотон. Југотон им је уједно издао и први албум који се једноставно звао „Партибрејкерс“, а продуцирао га је Која из Дисциплине кичме. (Антон је на Којином првом албуму „Свиђа ми се да ти не буде пријатно“ Хелидон 1983. гостовао под псеудонимом „Riki Riff“.) Која је уједно и направио први интервју са „Брејкерсима“, а Антон је урадио омот албума. Године 1987. започели су снимање другог и трећег албума од којих је други требало да се зове „Кобила и пастув прељубник“ али је због заборавности издавача опет добио врло једноставан назив „Партибрејкерс II“. Изашао је 1988. због кашњења, а издала га је издавачка кућа Југодиск. Са те плочи су се издвојили већи хитови као што су: „Прстен“, „Пут за југ“, „Ја се не враћам“, „Месечева кћи“, „1000 звезда“ и „Нема цуре“ – коју је отпевао Небојша Антонијевић Антон.
Трећа плоча је изашла већ следеће године (1989.) под називом „Партибрејкерс 3“, иако ју је Цане често помињао под именом „Крени преме мени“. То је уједно и назив једног од њихових највећих хитова са те плоче, заједно са песмама „Земљотрес“ – која се претходно звала „Овде,овде“, „Она све зна“, „Далеко од срца“, „Хипнотисана гомила“, „Оно што покушавам сад“ …
Манзанера је напустио групу лета 1985. а до децембра исте године мењао га је Ненад Красавац Келе (Дисциплина Кичме), када су престали са радом. Окупили су се јуна 1986. године после Антоновог краћег рада са рок групом Плаћеници. Партибрејкерсе је сада чинила нова група људи. Из групе је отишао други гитариста Љуба (нису имали басисту), а његово место је заузео басиста Диме Тодоров Муне (еx Радост Европе), док је на место Манзанере и Келета дошао Влада Фунтек, еx бубњар групе Плаћеници. По изласку друге плоче напустио их је Влада Фунтек, док је уместо њега једно време свирао млади бубњар Марко Миливојевић који је 1990. заузео позицију бубњара на месту глумца Срђана Жике Тодоровића у групи Екатарина Велика. Свирао је на последња два албума ЕКВ-а, ЛП „Дум-Дум“ ПГП РТБ 1991. и ЛП „Неко нас посматра“ ПГП РТС 1993. После Марка у групу је стигао Игор Боројевић (еx Потоп, Банана).
90-те
Антиратни протест
Године 1990. свирали су своју прву турнеју по бившој СФРЈ, али та турнеја уједно им је била и последња турнеја по Југославији која се распала већ следеће, 1991. године. Уместо Боројевића за бубњеве је сада сео Борко Петровић, бивши члан групе Baby Kate. У овој постави снимили су живу касету 1991. сачињену од снимака са концерата у Зрењанину и Вршцу. Касета је носила назив „Забава још траје“. Јуна 1992. Љуба и Игор Боројевић вратили су се на своја места, док је Мунета сменио басиста Саша Влајсовић (НБГ – Ново Бежанијско Гробље). Пред рат у Босни и Херцеговини поједини чланови Партибрејкерса, ЕКВ-а и Електричног оргазма ујединили су се и створили ad hoc grupku „Римтутитуки“. У продуцији Радија Б92, 8. марта су промовисали своју једину песму под именом „Слушај „вамо“ са рефреном „Мир, брате, мир“. Промовисали су је тако што су свирали своју песму на једном камиону који је се полако возао кроз Београд, док су их поједини људи пратили. Имали су обезбеђен концерт у Бечу на отвореном у оквиру анитарног и антирасистичког фестивала.Септембра 1993. су свирали на заједничким концертима Берлину и Прагу заједно са Електричним оргазмом, Екатарином Великом и са загребачком рок групом Вјештице у оквиру акције „Ко то тамо пјева?“. У пролеће „94. наступили су два пута у Белгији на априлском мултимедијалном фестивалу. ЦД „Кисело и слатко“ снимили су 1992. са бројним гостима: Срђаном Жиком Тодоровићем (бубњеви), Сашом Лонкером (клавијатуре), Зораном Радомировићем Швабом (Ел. орг. – бас), Пером Џоом (усна хармоника), Ненадом Петровићем (саксофон), Гораном Чавајдом Чавкетом (Ел. орг. – бубњеви), Срђаном Гојковићем Гиетом (такође из бенда Електрични оргазам у ком је био и вођа и гитариста и певач, а на четвртом албуму Партибрејкерса је свирао гитаре и учествовао као пратећи вокал), глумицом Бранком Катић са Пуронијем (који је користио разне удараљке). Цане је са фронтменом групе ЕКВ Миланом Младеновићем на том албуму снимио песму „Далеко од очију“, у којој су обојица певали, а Милан свирао гитару и усну хармонику. Један од разлога због кога су дошли толики људи на снимање албума, јесте тај да је у то време у постави Партибрејкерса био само Цане са својим другом Антоном. Са ЦД-а су се издвојиле песме „Хоћу да знам“, „Молитва“ и „Далеко од очију…“ али је диск изашао тек 1994. због потраге за издавачем. Албум је издао Б92.
Те године Цане и Антон су изгубили два добра пријатеља Чавкета и Милана (Милан Младеновић је преминуо 5. новембра 1994. од рака панкреаса) после чега се Цане разболео и имао четири-пет операција. Антон га је једном приликом посетио у болници, а Цане му је рекао да је јако болестан и да, када оздрави, жели да настави са музиком.
Средина и касне 90-те
Цанета су пустили из болнице почетком 1995., када се употпуности окренуо Богу и вери. Следеће године су објавили први компилацијски диск „Најбоље од најгорег“. На компилацији су објављене две (једине) нове песме у 1996.-ој „Рођен лош“ и „Лудо и брзо“. 1997. су за издавачку кућу „ZMEX“ снимили свој пети албум „Ледено доба“. Према Цанетовим речима, њихов најбољи албум је „Кисело и слатко, а ЦД „Ледено доба“ им је албум поновног рађања. Свој пети албум су промовисали у Лондону, у Енглеској. Албум су продуцирали Која и Антон. Овај пут су гости поново били стари пријатељи: Пера Џо, Која, Бора и Миље (дувачка линија групе ДЛМ-ДЕЦА ЛОШИХ МУЗИЧАРА), Пурони, Јелена Петровић, Гиле, Срђан, Реља, Банана (Ел. орг.), Сандра и Клипа који су били пратећи вокали, док су остали свирали своје матичне иструменте: усна хармоника, бас, труба, саксофон, удараљке, флаута… Још „96. су допунили екипу Партибрејкерса младим музичарима из Зрењанина: басиста Гојко Шевар(еx Глуве кучке), бубњар Дарко Курјак (еx Оружјем против отмичара) и гитариста Срђан Граовац (еx Глуве кучке).Имали су и повратнички концерт у Новом Саду пред 5000 људи, и 1997. су имали већи концерт на Калемегдану као и концерт на Тргу Републике и концерт у лондонском клубу Златни папагај поводом промоције новог албума. Хитови са „Леденог доба“ су били истоимена насловна песма, „Сит гладан“, „Добро радио, лоше радио“, „Не можеш ми ништа“ (Цанетова песма коју је претходно изводила Инстант Карма из Зрењанина) и „Крај мора“. Две године касније, тј. 1999. објавили су други компилацијски ЦД који је носио назив „Сан и јава“,са поново две песме које су се звале „Круг“ и „Да лисам то ја?“.
2000-те
На диску „Грамзивост и похлепа“, Партибрејкерси су урадили продукцију заједно са Владом Неговановићем. Овај пут (али краће време) су имали два бубњара Буцу (који се придружио Којиној Дисциплини кичме почетком 2005. године на досада њиховом задњем синглу „Политичари + вируси“) и Дарка Курјака, као и новог басисту Миодрага Карајанковића, док су Антон и Цане држали своје уобичајено лидерско место (гитара и вокал). Гостовао је као и обично Пурони за удараљкама, а други гост је био клавијатуриста Бата. Албум је изашао 2002. године.
Први концерт на другом континенту у 21. веку су одржали у Канади 2003. Исте године учествовали су на првом Шабачком летњем фестивалу са Рамбо Амадеусом, Тањом Јовићевић и са Влатком Стефановским. Имали су почаст да 2005. године у Загребу свирају испред Чака Берија (једног од највећих rock“n“roll звезда). Исте године, као и следеће, наступали су на другом по реду највећем фестивалу у Европи – ноовосадском EXIT FEST-u. Следећи албум снимали су у студију њиховог доброг пријатеља Барета – „Studio Bare Wired“. У студију су им, као што је већ познато, помагали добри другови, али било је и неколико младих помагача (група Ritch Bitch) – Која, Реља, Гокси, Саша Лонкер, Ritch Bitch, Бранислав Петровић Банана и Влада Јагодинац. Снимање албума је било готово још 2006., али због дугуг трагањем за издавачем, избацили албум тек следеће године у новембру. Руку им је пружио Огњен Узелац из ПГП-РТС-а. Албум је добио име „Слобода или ништа. У ћошку омота тог албума пише: „ХВАЛА БОГУ НА СВЕМУ!“
Занимљиво је што су Цане, Љуба, Манзанера и Антон донели у бенд различите врсте музике: Цане панк, Манзанера rhytm“n“blues, Антон blues и Љуба класичан рок. 2010. године бенд је, у саставу са Цанетом, Антоном, Дарком Курјаком и Златко Вељовићем Лакијем (бас), издао ливе албум „Крш и лом“. Материјал је снимљен 20. и 21. марта у београдском Дому омладине. Током децембра исте године, албум је постао доступан за дигитално скидање захваљујући Exit Music-u. За то времен изишла је и монографија о раду Партибрејкерса, „Срце куца ту је“, чији је уредник Флавио Ригонат, а садржи комплетне текстове песама, интервјуе и фотографије. У јануару 2011. критичари из Popboksa ставили су албум „Крш и лом“ на друго место пописа најбољих домаћих албума, а књигу Срце куца ту је, као најбољу књигу издану у претходној години.
2012. Партибрејкерси су прославили 30. облетницу постојања концертом у београдској Хали спортова. Недавно су објавили нови албум, „Сиротињско царство“ и започели концертну промоцију.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар