Базени – Сећања једног Калдрмаша

Није само због тога што ме је плашила прича да је на месту данашњег језера у Шумарима некада

Није само због тога што ме је плашила прича да је на месту данашњег језера у Шумарима некада било гробље које сваке године узима данак у виду макар једног утопљеника. Није ни због тога што је повремено на улазу радио лик из ћалетовог села, па ме пуштао за џ. Некако је цело друштво тог јула и августа ишло на базене.
Ко стигне први, заузме пешкирима централно место на трибинама које само шљакасти, помоћни терен дели од Истока вољеног стадиона. Организованији су доносили прженице и уштипке, Копертоне и маслиново уље, карте за реми и коцкице за јамб, а минималисти би само заденули број добијен од гардеробера за учкур од незаоблиазних ‘спидо‘ гаћица (са танким са стране!), и терај. Обавезна литература је била из радионица Луновог магнуса и Златне серије, алтернативнији су бистрили групу ТНТ, а штребери би савесно читали лектиру, ах јереса!
Са радија је пичио Радио-Крагујевац, а са неба је упорно пекла звезда. Неко из клапе би можда и отишао на море, Сребрно језеро, Охрид, или једноставно до села да помогне при плашћењу сена и убирању летине, али би после оправданог одсуства хрлио назад на своје место на трибинама.

Тркало се мешовитим стиловима, ронило уздуж и попреко, играло се јурке на ћошку олимпијског, лупали би се носеви о бели мермер све у циљу да се ‘преломом’ доскочи што ближе ивици базена, јер се знало да Она гледа… Синђа спасилац би запиштао мегафоном кад год се забава омакне контроли и ја се не сећам да се ико тамо теже повредио или, не дај боже, настрадао. За посекотине и контузије, ту је била згодна медицинска сестра-приправница, као и хемијска техничарка што два пута дневно контролише квалитет воде. Некако ми се увек чинило да граја замре и разглас стане у тренутку када на базене кроче Маја атлетичарка у бикинију или Ивана из Центра у једноделном.

Онда би се церомонијално, негде на пола сезоне, напунио дубоки базен за скакање, који је до тада био станиште жаба и пуноглаваца. Прво би се ми, клинци, правили важни са нашим ‘згрчкама’ са прве, евентуално друге, а онда би сви поседали около и упрли очи у трећу, јер је шоу имао чувени Јаза Багремарац и његов оригинални скок “Општење с мушицом у лету“.

Редари би мало пре 6 почињали да растерују оне који би сада већ могли да направе 3 везана краул замаха без да неког опале по тинтари. Требало је ослободити базен за школу пливања. Мада, и да нас нису терали, ми бисмо, као овце на солило, журили кући да утолимо глад после напорног дана, на брзину се истуширамо и пресвучемо, јер се већ око 7-8 требало нацртати код Робњака и заузети клупицу… И тако до 1. септембра.

Мата

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Један коментар на “Базени – Сећања једног Калдрмаша

Оставите коментар