Библиотека владике др Саве Вуковића

Кад год бих био примљен код владике, током разговора, поставио бих му питање: "Преосвећени, колико овде има књига?"

Кад год бих био примљен код владике, током разговора, поставио бих му питање: „Преосвећени, колико овде има књига?“ Владика је, уз увек исти осмех задовољства, одговарао: „Око пет хиљада! Али, то је само један део. У Америци је још око тридесетак хиљада. Никако не стижем да их пребацим овде.“ Волео сам тај осмех задовољства на лицу др Саве Вуковића кад говори о својој библиотеци. Како нисам био чест гост код њега на кафи и предивном ликеру од ружа, који је маестрално справљала сестра Магдалина, његова домаћица, могао сам увек да му поставим ово питање, а да се стари достојанственик не досети мом мангуплук и не наљути.
Само сам га једном видео задовољнијег и озаренијег него кад говори о својој библиотеци. После изласка из штампе његовог капиталног дела Српске јерарси од деветог до двадесетог века, задивљен обимношћу истраживања које је обавио, рекао сам да је он, по мом скромном мишљењу, једини легитимни настављач дела Илариона Руварца и Радослава Грујића. Умни владика се зацрвенео од задовољства, али и стида, што га неко пореди са његовим великим претходницима и узорима. „А, знате ли да је Радослав Грујић био мој професор?“ …
Научни рад владике Саве, започет још на студијама, постићи ће врхунац баш у Крагујевцу. Овде ће написати своја капитална дела Историју Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941. (1994), Коментари на писма патријарха Георгија Бранковића (1994), Српска јерарси од деветог до двадесетог века (1996) и Гробна места српских архијереја (1999). Српска академија наука и уметности изабрала је владику Саву за дописног члана 1997. Смрт га је прекинула у послу на Српском биографском речнику Матице српске чији је члан био од 1991. године.
Сваког радног дана, ујутро, пролазим поред уличног продавца књига код „Балкана“. Поглед ми увек падне на две књиге које су сложене једна уз другу. Историја Српске православне цркве, капитално дело др Радослава Грујића и Српске јерарси од деветог до двадесетог века др Саве Вуковића стоје заједно и онако, са истоветним, плавим корицама изгледају као два тома једне књиге.

Пренето из књиге Јована Глигоријевића Блуз леве обале, Крагујевац 2011

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар