Било једном у Крагујевцу – биоскопи Крагујевца

Биоскопе "Башту" и "Крагујевац" више нам нико не може вратити, постали су жртве неког новог времена у коме

Биоскопа у Крагујевцу скоро да и нема ( Плаза је вратила веру у боље сутра биоскопима ), постали су места где се гнезде слепи мишеви и којекакве разне жувуљке. По свему судећи Крагујевчани ( осим горе поменуте Плазе ) неће још дуги низ година посматрати биоскопске представе у некада својим омиљеним биоскопима. А некада…

Крагујевац је пре неколико деценија имао четири биоскопа, лети и пет. Од маја до позне јесени радила је „Биоскоп башта„, отприлике тамо где је данас травњак између „Златне руже“ и „Перона“. Мало даље налазио се биоскоп „Крагујевац„, код Градске пијаце први крагујевачки биоскоп „Раднички дом„, ниже од „Заставиног сата“ биоскоп „Застава„, „Пионир“ на месту где чами сакривен и дан-данас, а крајем шездесетих отворена је и Градска дворана “ Шумадија „. Временом нешто је срушено, нешто позатварано, а нешто се бесконачно дуго реновира …

Једно време крајем осамдесетих и почетком деведесетих  Дом Војске је организовао пројекције филмова на отвореном а исто тако и СКЦ са оном чувеном баштом где сада чами она ружна бела зграда…

Многи Крагујевчани су буквално одрасли са биоскопима. Сва дешавања града стапала су се у ту масу људи. Сећам се како смо ваљали карте, жицали лову за семенке провлачили се без карата сналазећи се на различите начине, неке филмове смо буквално знали напамет. „Раднички“ је обично имао посебну клијентелу илити заљубљенике у борилачке вештине а касније је убацио у репертоар и филмове за одрасле ( никако ми није јасно како је онолико клинаца успело да се прошверцује и у једном даху одгледа цео филм ). Последњи трзаји биоскопа у Крагујевцу били су тамо половином деведесетих када су „Пионир“ и „Шумадија“ организовали чувене поподневне пројекције које су биле бесплатне. Одједном су биоскопи поново били пуни… Праву навалу за карте изазвао је и филм „Црна мачка бели мачор„, мада иако медијски мање експониран „Лајање на звезде“ дуже се задржао на репертоару и „Шумадија“ је била баш добро попуњена. Мој последњи одгледани филм у биоскопу „Шумадија“ био је „Пљачка блага трећег рајха„,  посета је била више него солидна мада већ тада си морао добро да начуљиш уши да би уопште разумео шта глумци желе да кажу, био је то увод у пропаст КГ биоскопа који се касније и десио. Остала су само сећања старијих и нас млађих на неко лепо време…

Биоскопе „Башту“ и „Крагујевац“ више нам нико не може вратити, постали су жртве неког новог времена у коме се старо и лепо није ценило. Остали су нам „Пионир„, „Раднички“ и „Шумадија“ па зато онако гласно Калдрмашки кажемо а уједно и апелујемо на град да спашава оно што се спасти може. Немогуће да за такве ствари нема новца поготово што је свакоме јасно да би се ти објекти пре или касније финансијски сами исплатили…

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар