Данас је Богојављање

На дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син - Богојављење, биће услишене

На дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син – Богојављење, биће услишене све жеље. На Богојављенску вече, каже предање, отварају се небеса. Треба јасно замислити жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари.

Уколико сте то ноћас учинили, на прави сте начин дочекали један од највећих празника Српске православне цркве. Претходи му Крстовдан, први дан поста после божићних празника, а одмах за њим, 20. јануара, слави се и Свети Јован Крститељ, који је Исуса крстио у реци Јордану.

Најпознатија посебност Богојављења јесте пливање за Часни крст, које се организује широм Србије. Иако је напољу обично веома хладно, група храбрих и смелих, углавном мушкараца, плива за крст. Овај обред је древнији од хришћанства. У питању је древни обичај Старих Словена, који су односили своје идоле из домова и храмова на реку и купали их, што се очувало након покрштавања у облику пливања за крст и прања икона за Јовањдан.

Богојављење се обележава 19. јануара и то је фиксни празник, односно не мења се из године у годину. Тога дана се завршавају такозвани некрштени дани, када се не врши обред крштења, јер ни Исус Христос није био крштен.

Тога дана се, према Библији, после крштења Исуса Христа у реци Јордан, које је обавио Јован Крститељ, Свети дух у виду голуба спустио на раме Исусово и зачуо се глас Бога Оца са неба. Тако се Бог јавио у три личности: Оца, Сина и Светог Духа.

На Крстовдан, уочи Богојављења, као и на сам празник, после литургије врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост.

Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести и очишћења душе и тела.

Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење,“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар како би се прочистио, а у стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.

Обичај је био да неудате девојке ставе огледалце под јастук, ноћ пред Богојављење јер се веровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на богојављенску јутро одлазиле на извор, бацале покоје зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага, где су их чекали остали укућани.

У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире како би се избегле свађе међу њима током наредне године.

Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре изласка сунца, обави ритуално купање у реци.

У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, то јест нечисти дани, који трају од Божића.

Проверите каква ће бити година

Обичај је да се на Богојављење изађе на неку ветрометини, изнесе мало пепела и пушта помало из руку. Тако се одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан.

Ако дува устока (источни ветар), година ће бити сушна; ако дува југо, биће кишна, ако дува западњак, биће родна, али и олујна, а ако је превладао северац, биће хладна и градобитна.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар