Дани отворених дворишта

Манифестација "Дани отворених дворишта" има своју малу традицију, која почиње у лето 2007.године. Као што ништа не настаје

Манифестација „Дани отворених дворишта“ управо је завршена и Калдрмаш је хтео нешто више да сазна о самим почетцима ове манифестације. Као таква и она има своју малу традицију, која почиње у лето 2007.године. Као што ништа не настаје само од себе, тако је и ово морало да има свој почетак, идејне творце и људе ентузијасте који су све ово подигли ни из чега, до манифестације регионалног значаја. Тако смо стигли до нашег члана и Калдрмаша Зорана Петровића који нам је укратко испричао историјат ове манифестације од 2007.године…

„Почетком 2007.године одлазио сам често ван града у потрази за лепим сеоским пејсажима и занимљивим људима, који би се нашли на мојим фотографијама. Био је то, за мене, одмор и релаксација од свакодневног репортерског посла. На позив свог пријатеља Драгољуба Швабића, отишао сам код њега у прелепо Шумадијско село Влакча (удаљено 25км од Крагујевца), отишао једном… и враћао се стално, због изузетно лепих мотива природе, због љубазних људи и пријатеља, који ми је све време био водич у овом крају.
Прво шта сам приметио, а није типично за остала села и крајеве куда сам пролазио, да људи овде веома воде рачуна о уређењу својих дворишта, тај простор је препун најлепшег цвећа, а многа дворишта украшена су старим предметима, који могу бити збирка неког етнографског музеја.
Мало, помало, у разговору са Швабићем, дошли смо на идеју да би требало несто учинити и ова прелепа дворишта показати другима, широм земље Србије, а на тај начин мотивисати људе из других села, мало подићи свест и о потреби очувања човекове околине… што људи у овом селу управо раде.
Решили смо да направимо једну званичну акцију избора најлепшег дворишта, те 2007.године, а акцији се осим Швабића и моје маленкости одмах прикључио Саша Јовановић и много помогао у идејном и сваком другом смислу. Највећи проблем, био је како мотивисати местане Влакча да уопште учествују у тој акцији, јер њихова дворишта они уређују због себе и сопственог задовољства, а не због такмичења са другима. Швабић и Јовановић су буквално ишли од једног до другог и објашњавали им у чему је смисао свега, па се те прве године 10 домаћина одважио и учествовало у првој манифестацији.
Моја скромна заслуга састојала се у препознавању значаја ове акције и „повезивању“ Влакче, „Отворених дворишта“ и Градске туристичке организације Крагујевац. Учинио сам све, да медији буду упознати са одржавањем ове акције, тако да су се многе колеге одазвале на мој позив и направиле репортаже о овој манифестацији.
У ГТО Крагујевац, значај манифестације прва је препознала Драгица Атанасијадис. Преузела је даљу бригу о томе, да се ова манифестација подржи и унапреди, како организационо, тако и на све друге начине, а све у склопу функционисања ГТО Крагујевац.
Заслугом организатора у Влакча и ГТО Крагујевац, ова манифестација је из године у годину имала све већи значај и број пријављених дворишта, тако да је од локалне прерасла у регионалну манифестацију.
Пре неколико година у Привредној комори Србије, ГТО Крагујевац добила је награду за најуспешнију манифестацију 2011. која има иновативан концепт.
Моја маленкост, за изузетне заслуге на афирмацији села Влакча и промоцији њених потенцијала добила је 2008.г звање „ПОЧАСНИ СЕЉАК“, чиме сам постао први почасни сељак у свету“.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар