Дискотеке и Благоје Антонијевић Блажа

У међувремену, из паралелног универзума, појавио се са клупе за резервне играче Блажа, један од специфичних КГ

Једно од мојих првих сећања на несрећни крагујевачки  Дом Омладине  сеже до Драмске секције, Мале сцене ДО и представе „Поздрави неког“ из  дубоко далеке 1974-те са све Шиљом и КалетомКешиној режији и неким oндашњим глумцима / комунцима од којих ми је и дан данас мука. Славица Урошевић је дошла нешто мало касније. И отишла. Отварао сам представу са неком левом причом о клинцу који има јарца за приплод ,па наплаћује педесет банки „од прца“ и тако неке глупости. За глуму ме,иначе, баш брига, трајала је неко време, нисам постао звезда, а жив је и светлопис велемајстора Радета Миливојевића са једне фото сеансе. АЛИ (велико!), на једној од завршених  проба се догодио чудан и судбоносан доживљај силаска у подрум, андерграунд, јел’те, где је био лоциран диско клуб  Yo yo. Dj Мики је пустио Денс ту д мјузик од Слај енд фемили стоун и Ноћну буку групе Дах и ја сам осетио чудне позитивне  вибрације. (Толико је све било уз штап и канап да је Мики прстима наизменично  нон стоп палио/гасио 10ак разнобојних сијалица помоћу струјних прекидача у ритму музике,  глумећи лајт шуо)! Касније сам, као гимназијалац, стајао опчињен испред подрумских прозора ДО одакле се чуло бескрајно увежбавање „до болесне перфекције“ нових „биски“ Смака и по неколико сати. Чак су и у онако скученом простору Yo yo-a повремено правили игранке. Ту им је била база,а више него очинску помоћ давао им је Мирко Ђоковић, тадашњи управник звани “пицку материну“, што му је била чувена узречица. Ех, какав човек и што бре  данас нема више тако добрих људи! Крагујевац, српски Детроит, има ретко виђени пех/ парадокс да у њему  никада није изграђена  нова зграда Дома Омладине , а по свој прилици неће ни да буде, јер се за то неко добро потрудио  из политичких разлога. Што у срцу Србије и Шумадије да цвета Србија и Шумадија, када је боље да се међу омладином шири трули дух југословенства. Јер некада приватна кућа у којој је смештен ДО мени никако по изгледу и распореду не одговара својој намени и у старту те одбија. Прави,модерни архитекта би сигурно пројектовао вишенаменско здање које би оправдало свој назив и намену, као,рецимо у Зрењанину, али… ово се не уклапа,па то ти је! Па још некада на спрату и Културно просветна заједница где је моја мајка Нада до пензије  трпела Максу и типове за које ми ни тада ни сада  није било јасно шта траже у култури, осим пара… Због јефтиних чаја и кафе и бесплатног целодневног седећег аранжмана у топлом или хладовини, уместо младих људи у што већем броју, мада се касније бежало са часова у Гимназији, ту су се онда угнездили Пекар, Лимун, Зека, Кореја и проблем мајстори сличног калибра, уз будну пратњу особља Соке, Славке, Мице, домара Ћосе и Десе Буљунче, смртне љубави Дулета Пацова који је у ДО носио инвентарску плочицу са бројем 1. Његове језиколомије и удбашко свезнање о свим крагујевчанима било је за дивљење и огромна је штета што то нико никада није (аудио) снимио.  Не знајући за Бога и Цркву, још онда сморени комунизмом   и осећајући у души да овде нису чиста посла,као клинци смо буквално бежали од стварности. Музика је за мене била идеална и све више сам урањао у музички фазон. Нешто касније нагазио сам и на дискотеку Пивница, такође подрум,али у Палигорићу. Прави, стари  Крагујевчани- калдрмаши знају где је то. Ту нам је забаву правио  симпатични брка Јоца. (Не онај)!  У врло скученом простору људи су стајали једни другима на главама, права талаворница, како то лепо Шумадинци кажу,али без већих проблема. Никада нисам заборавио комплетан опус Бери Вајта, Лабел и Лејди мармалејд, Магнум и Свитс фор мај свит плус тада веома актуелну филисаунд сцену-Пиплс Чојс, Тремпс, МФСБ и наиву као Флај, робин, флај Силвер Конвеншн али и генијалног Рој Бјукенена и After hours. Највећи штос је да сву тадашњу музику и сада слушам и време јој не може ама баш ништа! Напротив! Па ово што се данас свира и пева нема душу,скоро све саме глупости. Ту се мувао и тип по имену Асим као некакав организатор, уско повезан са другим делом ове приче, иначе, чувено, дошљак, па још некакав партијски функционер, председник омладине, шта ли. Што крагујевчани никада не цене своје људе и увек их уваљају у блато и г… као у презле, а воле и величају  оне који се довуку са стране, то је тек тема за посебну дискусију. Тако нам и јесте, нема нас нигде.  У Пивници се кувало, димило и играло до лета, па онда на терасу базена или где ти је воља. У међувремену, из паралелног универзума, појавио се са клупе за резервне играче Блажа, један од специфичних КГ самониклих ди џејева. Колико год га ко оспоравао и мрзео и колико год му таленат стајао у сукобу са моралом, врло брзо је постао центарфор, а  нос какав је он имао да одмах укапира на шта ће народ да се пали и жари ја овде у локалу још нисам срео. Да ли су питању Earth, Wind and Fire, Фри, Стонси, Комодорси, Џими Смит, Рем Џем, Роз Ројс, потпуно супротни и неспојиви музички жанрови, или онда актуелни (ко то још памти?!) Сребрна К(р)ила, од тога је правио изванредно укусну музичку папазјанију баш за свакога. И успео као нико ни пре ни после, па још и  да заради паре! Јер, као што знате, ди џејеви се деле на пуштаче, оне који врте стандардне песме онакве какве јесу и то претежно целе и на микс/ремикс/семпл техно рејв тандара мандара(…)  докторе/смараче који за своје пацијенте  креирају забаву на свој начин. Ствар избора и времена које си закачио, али је свакоме оно што он пушта увек боље него оно што други ради. Укуси, осећања, носталгија… али, углавном, сви  без веће зараде. Љубав, бато! Б је био онај први, у ортаклуку са Асимом. У Продору, истоименој дискотеци/подруму крагујевачког Суда(!?!?!), тамо где је сада некакав ресторан, у 21 час, субота увече, кад је највећа гунгула, имао је петљу да угаси сва светла и у мрклом мраку крене „Ја нисам коцкар, али губим„ уз толику женску цику /вриску која се ни на концертима није често чула, а одмах затим Би Џиз Ју шулд би денсинг!? Као бели лук  и чоколада, али пали! Колико ја знам, занат је пекао по месним заједницама, тераси Базена преко Продора , хале Језеро (тада наводно,највећа дискотека у земљи, крагујевачка варијанта Студија 54), Пивнице у Палигорићу касније  преименованој у Ти амо па стигао назад до кафане Базена и на крају до првог приватног радија 034. Можда сам негде и погрешио у набрајању и редоследу, али солидан скор. Други период није ни тако леп ни тако важан као први, јер ми се никако није допадало да на његовом Радију 34 слушам хрватске шлагере и да ме истовремено 91е гурну 4 месеца у рат у којем Србија није учествовала, док су се иза стакла крили, као тон мајстори, избеглице из Босне и Хрватске. Романтични део. Много раније, Б је као непоправљиви дивљи радио аматер под именом Нептун, увек на крају скале, седамдесетих, укапирао да стално и апсолутно мораш да гајиш хитове. Веома тешко за то доба. Снимао је марљиво (скидао) са ФМ стерео  радија Другог програма радио Београда (Свирај моју музику од 12 до 14 h и сличних емисија)  све што му је пало под Ухер магнетофон, јер једноставно, оригинал плоче су биле готово недоступне. Морам да поменем да је тада било „Golden age of wireless“, златно радио доба.  Две емисије са радио Крагујевца које су имале смисла и биле су прави музички светионици – “Поп дилижанса“ суботом у пола 2 – Неша Каубој плус већ покојни Влада 1 и Влада 2, Божовић и Николовски и Чаврљање понедељком. Е сад,да ли је и ту Даба, важан тон мајстор тог доба, гурао прсте у реглере, не знам, али морам да га поменем. Са радија БГ 2 најважнији је био наш Минимакс и апсолутно непревазиђени Туп туп недељом са све Радиоскопом радним данима  на БГ1 и Николом Караклајићем понедељком у Вече уз радио. Ах да, и Зелени мегахерц суботом пре подне. То време са данашњим нема скоро никакве везе и само ко је тада живео може и да га у попуности разуме. Први пут сам, код Блаже, са солидног разгласа чуо Букер ти анд   еМЏис и омиљену Мелтинг пот, Буги фивр Силверса, Чикн Шек, Роберту Флек, Фетбек Бенд… Са приливом новца,повећао се стандард и из шопинг излета у Италији Б је почео да доноси диско благо које је и данас класика и непревазиђено. Сендсторм  браће Ла Бионда, Бомберс и Мексикан, Ракетс, Кеј си енд Саншајн бенд, Бони М, Cerrone, неизбежна Тина Чарлс, Леиф Герет али и да удари запршку са Олменима,Криденсима, RareEarth,Хендриксом, Стонсима, Род Стјуартом, Џетро Тал… И данас кад пустим Донт лив ми дис веј Телме Хјустон,апсолутно диско ремек дело,  сетим се омота лонгплејке коју је тазе донео из Трста, полумрачне атмосфере, правог лајт шоуа, одсјаја ротирајуће диско кугле и јефтиних женских парфема који су лелујали у гужви. Без плакања, молим! Држим плочу  и тада  не верујем у шта гледам. Сигуран сам да нема човека који се Продора не сећа са жешћом носталгијом и то сасвим оправдано. Баш култно место Крагујевца седамдесетих и прозор у музички свет. Ту се помиње и тип по имену Ваљевац као први dj,али о њему немам никаквих других података. Повремено је и Смак ту  правио игранке и  не могу а да не споменем екстра одсвиране  Рат бат блу Дип Парпла, Хола лота лав Цепелина или Бек Богарт енд Апајс верзију Суперстишн. Некако смо сви који смо ту висили били у добром и истом фазону, па ако није било пара за улаз, огребеш се на корзоу по пар динара од сваког па уђеш, музички и модни укуси готово идентични, игранка без престанка. Мада, није било само игранки, било је и туча. Памтим када је Дуле Бекинац разбио од батина  Зокца да је и мени било мука, а чини ми се да је и Клемпа прошао слично, а ја сам добио, због мале Мире, Станкову песницу, наравно у нос.(Чиста намештаљка,мајке ми). А ко да заборави стартовања женски уз судбоносну Вен ај нид ју Лиа Сејера или самоубиствену  Витаут ју  Хари Нилсона плус смртоносну љигу  Филингс Морис Алберта… кратко речено, на коју се намериш, стискавац -женоцид. Лелица, Века, Лика, Гоца, Миља, Биља… (Обавезно да поменем и ондашњи незаобилазни „модни детаљ“,тзв „бенкицу“, половну, изношену кошуљу са војног отпада офарбану обично у тегет боју, неизоставну гардеробу сваког „озбиљног“ рокера). Тада,а посебно у хали Језеро касније, нема хита који Б није успео да прецизно и на време  провали и пусти. Мајкл Џексон, Џон Мајлс, Дона Самер, Knack, Спејс, Џо Текс, Шик, Војаж и килограми синглова који су се утопили у времену. (Наградно питање- ко се  од вас још сећа новосадске групе Ибн Туп и сингла „Њен тата“?) Свакако уз неизбежну домаћу сцену на челу са Рибљом Чорбом. Ништа пропуштено,сви задовољни. Небројено пута сам седећи за компјутером правио ретро анализу шта и  да ли нешто нисмо чули од тадашњих диско и осталих хитова. Број је једноцифрен,кад вам кажем. Свака част! Почетком осамдесетих, поготово деведесетих, диско кугле су полако почеле да тамне и настала су полако времена у којима се ми окрећемо у бунилу и данас. Бог нека суди свакоме, па и Блажи за оно што је радио на земљи, али његов музички траг и утицај су у Крагујевцу неизбрисиви. На крају, да не заборавим и дискотеку  у бару  старог хотела Крагујевац и покојног Џерија,наравно и башту и подрум  СКЦа 90их, али о том потом, до следећег ђускања!

Зоран Вуловић Ђузла

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар