Хидрографија Крагујевца – чесме Крагујевца и околине

Чесме су биле симбол старог Крагујевца

Ова чесма помиње се још у Турско доба и један је од најстаријих и најлепших споменика старог Крагујевца. Налази се у улици Саве Ковачевића, на путу ка вароски гробљу. Није познато зашто је чесма добила име које носи, али се зна да је још од времена Турака служила као извор воде за пиће. У народу је постојало веровање да је њена вода лековита, па су становници у њој купали децу, док је варошки чесманџија био задужен да води бригу како о њој тако ио другим варошким чесмама. Чесма је сазидана у XIX веку, за време владавине Милана Обреновића, а данашњи изглед је попримила 1922. године залагањем имућне браће Бојаџић и налази се под заштитом државе.

Чесма на Језеру БубањПрва чесма у граду из Милошевог времена јесте Илијина чесма и налази се у насељу Илина вода. Као извор, ова чесма је служила још за време Турака, а обновљена је и каптирана у време друге владе кнеза Милоша Обреновића, када је на чесми од камена стављен натпис „Књаз српски Милош Обреновић Први, задужбини своји обнови овди источник водни Илину воду звани, 1859. године „. Мноштво околног становништва снабдевао се добром водом са ове чесме и не памти се да је недостајало воде током суша. Због тога је уследила и њена друга обнова за време владавине краља Милана Обреновића И, који је наредио да се овде оснује савремена чесма направљена од тесаног и орнаментског камена са натписом „Основао Краљ Милан И, 1884. године“.

Спомен чесма се налази у порти манастира Дивостин у истоименом селу, недалеко од Крагујевца. Подигнута је 20. јуна, 1901. године, од стране Крагујевачког савезног ловачког удружења, ау славу преминулом краљу Милану Обреновићу. Саграђена је од камена, док је подзидак око чесме од ломњеног камена. Изнад точећег места је спомен плоча са натписом. Над чесмом доминира крст, исклесан од камена. Чесма је подигнута на одавно познатом извор, још из доба неолита. Овај споменик је значајан као споцифично градитењско наслеђе.

Спомен чесма у Дивостину, утврђена је за споменик културе на основу члана 47.став 1. Закона о културним добрима “ Сл. Гласник РС „, број 71/94, те се на њу примењују мере заштите утврђене Законом о културним добрима.

Спомен чесма у ДивостинуИзградња водоводног система у Трмбас (почета 1901. године и завршена крајем 1904. године) представљала је изузетан догађај у начину снабдевања водом. До тада се становништво снабдевали водом из бунара и каптираних чесама, а онда је изграђен централни систем за снабдевање водом. Каптаже извора у Трмбас и гравитационим спровођењем воде од Метиног брда до резервоара у Горњем парку, одакле је спровођена до уличних чесми којих је било 15, пуштен је у рад први водовод у Крагујевцу. На тај начин, Крагујевац је стао у ред малобројних градова у Србији и Европи који су у том времену имали централни систем за снабдевање водом. На основу спроведених истраживања, знало се да је количина воде од 276 кубних метара недовољна за напајање 1 500 становника колико је Крагујевац имао у то време, али је водовод морао бити изграђен због „нужде и потребе“ како стоји у једном документу. Општински суд је прописао „Правила за употребу воде и одржавање реда на чесмама„. Њима се забрањивало захватање воде у велике судове, а полицајци и стражари су морали да мотре на чесме и да на њима одржавају ред.

Трмбашки водовод био је у погону све до 1938. године када је пуштен у рад нови водоводни систем „Грошница“ због потребе за проналажењем нових извора. Обухватао је 86 уличних чесми и 300 нових потрошача чиме је проблем снабдевања града водом решен на један дужи период. Пиварска чесма је настала од једног од резервоара трмбашког извора у 1890. години, када су се правили планови за будући трмбашки водовод. Чесма и цело село на брду добило је име по фабрици пива која је овде радила у времену од 1868. до 1890. године.

Чесма код хотела Зеленгора, данас стоји као подсетник на чесме Трмбашког водовода, а једини сачуван резервоар је у Великом парку.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар