Хидрографија Крагујевца – издани и извори Крагујевца и околине

Хидрографија Крагујевца - издани и извори Крагујевца и околине

Хидрографију Крагујевца чини подземна (изданска) вода и површинске воде (извори, реке, баре и вештачка језера).

Изданска вода ствара се изнад непропустљивог слоја понирањем атмосферске воде и снежне сочнице. Она се јавља на различитим дубинама на подручју општине Крагујевац, што се да закључити на основу дубине појединих бунара који се копају до издани. Најплића је издат у долинским равнинама река, где се јавља на дубини 2-5 метара (Белошевац, Драгобраћа, Јовановац и Петровац). На узвишењима дубина издани варирају. На пример, у Драчи су од 5м до 30 м, у Драгобраћи 1м до 39м, у Трешњеваку 1м до 29м, у Аџина Ливадама 6м до 28м, у Поскурицама 6м до 32м итд изданске воде има и на далеко већим дубинама, али бунари се обично копају до највеће дубине од 40м .

Извори на подручју општине Крагујевац најчешће се јављају на додиру стена различите старости, на додиру дна и обода котлине и на додиру долинске равни и долинских страна. На подручју Крагујевца има преко 400 извора, може се рећи да у просеку на 1 квадратни километар површине долази један извор.
У погледу капацитета воде извори су махом слаби, а многи пресушују у току сушних лета. Од јачих извора, каптаже воде, подигнуте су чесме у Дивостину, Драчи, Ботуњу, Белошевцу, Крагујевцу, Великим Пчелицама и Доњој Сабанти.
Села планинског карактера, и по ободу Крагујевачке и Горњолевачке котлине, богатија су изворима од равничарских села по дну Крагујевачке котлине. Тога ради навешћемо пример: Букоровац  има 24 извора, у Горње Комарице 27, у Великим Пчелицама 30, у Горњој Сабанти 55, у Грошница има 23 итд док Јовановац 4, Церовац 2, Цветојевац 1.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар