Хидрографија Крагујевца – језера Крагујевца и околине

Хидрографија Крагујевца - језера Крагујевца и околине

Природних језера нема на подручју Крагујеваца, сва језера која постоје су вештачка језера.

Грошничко језеро

С обзиром да се Крагујевац развијао у индустријски центар Шумадије , то се још између два светска рата истицао проблем снабдевања водом. Пошто су Крагујевац и околина сиромашни јаким изворима, а изданска вода на већој дубини и са колебљивим капацитетом, одлучено је да се подигне вештачко језеро – Водојажа на Грошничкој реци.
Године 1937. брана је завршена и створено је познато Грошничко језеро. Пуштање у рад бране, филтерских постројења, уређаја и цевовода обављено је 1938. године. Да би се повећао капацитет језера, постојећа брана је надзидан 1962. године, чиме се сматрало да је решено снабдевање водом за наредних 10-15 година. Међутим, услед недовољног притицања воде у језеро, а због повећања потрошње воде услед осетног пораста броја становника и друштвеног стандарда, као и проширења индустријских капацитета, поново се наметнуо проблем снабдевања Крагујевца водом.

 Дуленско језеро

У циљу решења проблема снабдевања Крагујевца водом, после разних предлога, изабрана је варијанта – подизање вештачог језера на Дуленској реци у Дуленима. Терен у изворишту Дуленске реке прима највише падавина на подручју општине Крагујевац, а земљиште се састоји се од вододржљивих стена. 1964. године подигнута је привремена насута брана висине око 7 метара. Ниво језера је био на око 435м надморске висине, тј око 120 виши од нивоа Грошницког језера (315м). Нажалост, због неодржавања Дуленског језера природном ерозијом дошло је до његовог заравњивања.

Језеро у спомен парку у Шумарицама

Језеро у Шумарицама је подигнуто да би се водом снабдевала пупмпа код улаза на стадион „Чика Дача“ и та вода је коришћена за прање улица а једно време су и градски базени користили воду са језера за снабдевање водом најдубљег базена где је постављена скакаоница. Када је саграђено купање је било забрањено а како је растао град тако је и дивља плажа бивала све већа. Данас језеро има декоративни значај, јер служи за улепшавање Спомен парка. Дуго је око 1.500м, а широко око 175м. У њему се акумулира око 800.000м3 воде. Површина воденог огледала износи 22 хектара. Ово језеро представља атракцију за Крагујевчане и због велике посећености током летњег периода добило је назив „крагујевачко море“. Током летњег периода на хиљаде Крагујевчана проводе слободно време на обалама овог језера. Језеро је из године у годину све уређеније и представља прави драгуљ Шумарица.

Језеро Бубањ

Језеро Бубањ је вештачка творевина , јер се вода акумулира у удубљењу бивше „Циглане“. Површина воденог огледала је преко три хектара. Напаја се водом са јаког извора Бубањ као и падавинама. Омиљено је место Крагујевчана који слободно време проводе шетајући поред обала овог језера. И ако релативно мало, језеро је природно станиште за разне врсте птица од којих су најинтересантније дивље патке. Језеро је богато рибом због чега је и омиљено место Крагујевачких риболоваца.

Гружанско језеро

Изградњом бране (1979-1981), преграђена је једна од од најдужих и водом најбогатијих река Шумадије – Гружа. Након изградње бетонско – лучне бране код места Пајсијевић у општини Кнић, формирана је вишенаменска акумулација Гружа је чије је пуњење окончано 1983. године. Примарна намена акумулације је водоснабдевање Крагујевца, Краљева и околних села, данас се водом са ове акумулације снабдева више од 400.000 грађана. Формирање акумулације је захтевало изградњу нове инфраструктуре, па је за потребе одржавања несметаног саобраћаја изграђен мост на магистралном правцу М-23 (Крагујевац – Чачак).
Гружанско језеро има запремину од 64,5 милиона м³. Обим језера је око 42 км, а ширина је 300-2800 м дужине је око 10 км, површине око 900 ха. Потапањем је формирано више ртова и увала чиме је створена добро разуђена обала. Обала је релативно ниска , приступачна је и обрасла ливадама, шумарцима и ниским листопадним жбуњем. На книћанској страни издвајају се местимично каменити одсеци и нешто више обале које су мање приступачне. У северном делу језеро је ширине од 1000-2000 метара, док се у јужном делу (према брани) језеро сужава на ширину од 100-500 метара. При максимално водостају обалска линија је дугачка 42 километара, док се током режима ниског водостаја (углавном у летњим месецима) она скрати за маскимално три километра. Просечна дубина језера при маскимално водостају је 6,5 метара, док маскимално дубина износи 35 метара. Највећи део акумулиране воде (преко 80%) је у границама дубине до 10 м, што указује на релативну „плиткост“ акумулације. Језеро нема велики број притока, једина притока са сталним током је река Гружа. Поред реке Груже, мање притоке су: Борачка река, потоци Ћуревац и Пањевац који током жарких летњих месеци пресушују. Управо због таквог водног биланса, као и велике потрошње у комбинацији са приливом отпадних вода из 22 околна насеља, процес еутрофикације је убрзан. Лед ретко прекрива језеро у потпуности, осим токо мизузетно јаких зима када може потрајати и до месец дана.

Од рибе у гружанском језеру живе шаран, штука, сом, бабушка, беовица, бандар, језерска пастрмка итд. Захваљујући својој близини Книћу и Крагујевцу, као и својој пространости, на Гружанско језеру су честа такмичања риболоваца. Језеро има веома важну улогу током сеобе страних и завичајних популација птица. Језеро је уједно и зимовалиште за неке врсте патака и гусака, јер се налази на претпостављеном моравско – вардарском миграторном путу. Забележено је 78 врста птица, од којих је за 25 утврђено да се гнезеде на подручју језера. Највећи број врста је забележен у зони јаког антропогеног утицаја.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар