Хидрографија Крагујевца – реке Крагујевца и околине

Река на подручју општине Крагујевац, због вододржљивог терена, има доста, али услед недовољних падавина сиромашне су водом. Конфигурација

Река на подручју општине Крагујевац, због вододржљивог терена, има доста, али услед недовољних падавина сиромашне су водом. Конфигурација терена је од утицаја на правац токова. Зато реке претежно теку од југа према северу и од запада према истоку. Највећи водостај код река је у пролеће, када се отапа снег. Минимални водостај јавља се у септембру, када је недовољно падавина и знатно испаравање. Тада већи број река пресуши или сведе ток на узани део корита.

Лепеница је највећа и најзначајнија река. Извире на Гледићким планинама код брда Столице у Голочелу, а улива се у Велику Мораву као лева притока код Миљковог манастира. Од извора Студенца тече од југозапада у правцу североистока кроз Крагујевачку котлину до брда Шупљаја у Бадњевца, затим тече према истоку кроз Бадњевачку котлину.
Дужина тока Лепенице је 48км. Раније је дужина тока износила 60км пошто је Лепеница текла упоредо са током Мораве поред Лапова и Марковца. Међутим, од велике поплаве 1897. године, она је код Рогота скренула ток према истоку. Тиме је скратила првобитни ток за 12 км.
Лепеница просечно даје билизу 3 м3 воде Великој Морави. При ниском водостају, за време већих суша, Лепеница тече око 30 литара воде у секунди. Највећи водостај Лепенице био  је од 920.000 литара у секунди.
На подручју општине Крагујевац Лепеница прима своје највеће притоке у Крагујевачкој котлини: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток с леве стране, а Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Корманском поток са десне стране.

Петровачка река је највећа притока Лепенице, дужине тока 31 км, а површине слива 150км2. Извире у Рамаћи испод Божур главице (690м), тече према истоку до ушћа у Лепеницу код Јовановца. Ова река има неколико назива. У горњем току тече као Кутловачка река, у средњем току до ушћа Лимовца носи назив Угљешница, а у доњем току као Петровачка река. Кроз подручје општине Крагујевац тече од Грбица до ушћа у Лепеницу. Највећа притока Петровачке реке је Лимовац, који тече од узвишења Вучјака у Великом Шењу.

Драчка река је лева притока Лепенице. Извире испод брда Амбари у Рогојевцу. До ушћа у Лепеницу, у близини железничке станице Грошница тече дужином тока од 12,5 км. Површина слива Драчке реке је 36км.

Грошничка река је десна притока Лепенице. Целим током, у дужини од 17км, тече кроз подручје општине Крагујевац и Крагујевачку котлину. Извире испод Црног врха, познатог узвишења Гледићких планина. Тече од југа у правцу севера до ушћа у Лепеницу.

Ждраљица извире у Горњој Сабанти испод брда Ливада (480м). Од изворишта до ушћа у Лепеницу код железничке станице Завод тече скоро праволинијски у правцу ЈИ – СЗ. Дужина тока Ждраљице је 13км, а површина слива 41км2. У Доњосабаначкој клисури Ждраљица прима своју највећу притоку Медну, која од Гувништа тече вијугавом дубоком клисурастом долином дужином тока од 7км.

Од мањег значаја за хидрографски систем Лепенице су потоци, који махом теку од запада и истока према Лепеници: Дивостински поток, Сушички поток, Цветојевачки поток, Реснички поток, Бреснички поток, Корманском поток.

Од осталих река које једним делом теку кроз подручје општине Крагујевац значајне су: Дуленска река, Белица и Осаница.

Дуленска река извире у Дулене изпод узвишења Гледићких планина Гомиле (793м). Тече крајњим јужним делом општине Крагујевац, најпре у правцу севера, а затим у правцу истока, дужином од 17км. Дужина целог тока реке Дуленске до саставка са Жупањевачком реком код Драгошеваца, одакле теку под именом Лугомир, износи 37,5 км, док је дужина Лугомира од изворишта Дуленске реке до ушћа у Велику Мораву 57км. На подручју општине Крагујевац Дуленска река, у засеоку Дубрава прима с леве стране Пчеличку реку.

Белица кроз подручје општине Крагујевац тече само горњим током са два изворишна крака: Габерицом – тече од Горње Сабанти и Велике Сугубине до Старог Села и Бешњајом – тече кроз планинско земљиште Црног врха. Ове речице састају се код Старог Села и Мишевића, одакле теку као Белица до ушћа у Велику Мораву код Старог Ланишта.

Белица

Белица

Осаница извире у Доњој Сабанти испод врха Бучја, огранка Црног врха. До ушћа у Велику Мораву код Багрдана тече дужином тока од 28км. На подручју општине Крагујевац тече од Доње Сабанти до Доњих Комарица.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар