Из пера једног Калдрмаша – ЧОВЕК БЕЗ СЛУХА – 20 година б(р)енда!

Испричао бих причу, имам све од 'материјала', место, време, људе, догађаје ... имам увод и разраду, али немам

covek bez sluha

.. У, бре, колико вас има … ‘ајмо, средина, мало напред …

Испричао бих причу, имам све од ‘материјала’, место, време, људе, догађаје … имам увод и разраду, али немам закључак … нема везе, нећу ни да га напишем. Што, шта фали, Прича јесте без краја, али је зато срећан. Знам, одживео сам је, уназад двадесет година …
За јаку причу треба нам гето, а то нам, фала ви на питање, не недостаје. У овој причи зове се Аеродром!

Ретко кад бива да „прича из краја“ сруши границе свога локала. Још ређе клинци из гета постану део нормалног света. Штета! Али, понекад се деси …

МИКИЦА, ЛАЗА, ЛУНЕ, ЦОА, РАДОМИР, МАКСИ, ЦВИКА … Клинци од петнаестак година, око којих је рат, насиље, бензин у флашама, девизе по улицама, декинтирани родитељи … опште безнађе … Генерација им креће милионима погрешних путева …
Сећам се, пијемо кафу Бане и ја. Бане свира гитару и док разговарамо, нервира ме. Неко му је рекао да мора бити посвећен циљу који је поставио. Наша млађа браћа Микица и Макси гледају у гитару. И они ме нервирају, Дрекнем да изађу … Бане и даље свира … Свирао је и кад би увече легао у кревет … Што ти ово кажем?

Дуги низ година Бане живи у Паризу и свира, а шта је било са клинцима ?

МИКИЦА, ЛАЗА, МАКСИ, РАДОМИР И ЦОА оснивају групу ЧОВЕК БЕЗ СЛУХА, вежбају стално, сналазе се за опрему.
МИКИЦА огромним радом и талентом постаје врхунски басиста, ЛАЗА несуђени фудбалер уписује ДИФ, што објашњава огромну енергију коју уводи у соло гитару и своје праштеће рифове, МАКСИ, тада већ запошљен, уз велики таленат и минимум рада безпрекорно лупа бубањ, „на осећај“. РАДОМИР пише текстове, бритке риме, сурово реалне и интересантне, пре свега. ЦОА, енергични антиталенат по коме је бенд добио име куражно се хвата микрофона и „пева“, ал’ га Радомир „крпи“. Као и Микица и Лаза.
Та, прва постава бенда снима прва два албума, јасно градећи стил ПАНКРОК, намерно нећу рећи ‘мелодичан’, јер мислим да другачији и не постоји. Крећу свирке, гостовања, лепа једино у тих сат, два на стејџу, све остало је пренапорно, јурњава за превоз, опрему … Али, момци нису посустали.

Радомир се касније сели у Швајцарску, где и данас живи и пише песмице, Цоа се хвата ствари за које је махер и постаје банкар, а Макси због сукоба са законом бива ‘оправдано’ спречен да даље учествује у надолазећем таласу ЧБС.

Прекретница у раду бенда је управо тада, када је ЧБС већ потрошио Радомирову идеју. Бенду се прикључује Луне, Лазин млађи брат, велики таленат за бубањ, и посвећен до максимума. Изузетан бубњар, јак, агресиван и невероватно тачан. До тада невиђена комбинација, ритам секција за респект, Мики, Микица и Луне и соло Лаза, колико агресивни на бини, толико васпитани и културни момци ван ње.

И најзад, најзначајнији лик, МИКИ, певач Сикс Пека, јак фронтмен, гитариста, али пре свега текстопосац. Микијев долазак доноси изузетну надградњу бенду, текстови постају познати и ван сцене, музика зрелија а бенд ‘напуцан’ за медаљу. И иде даље него раније на турнеје, већина песама су хитови, пуштају се, слушају се, певају се од севера Хрватске до Кнежевог Арсенала. Последња два,од укупно четири албума су пун погодак, а пословна политика бенда “ не треба радити на силу“ показала се тачном.

И нови албум зидају студиозно, корак по корак, за јубилеј, 20. рођендан снимили су две песме, ал’да ваљају! Овај макси сингл је увертира за нови, пети албум. До године, полако, нек буде реш печено, да крцка!

Сви чланови бенда музички су активни целе године кроз рад са другим поставама, Луне са Луром, Мики у Сикс Пеку, Лаза и Микица са Веселим осамдесетим, што им је донело огромно искуство и унапредило рад кад се поново окупе у ЧБС.

Али има нешто што их одваја од осталих музичара, што је за мене фасцинантно; Они су и даље клинци из краја, гето им није сјебао душу, јер сам „са ове моје очи “ видео како не знају за сујету, па Луне кад му сврати Макси увек уступи бубањ и каже ‘ево, царе, да осетиш’, Радомир у суботу долеће из Цириха јер хоће да ‘слави рођендан са браћом’, а Цоа пали за БГ, јер се радује успеху бенда! Цвика је већ у Београду, јер и он спрема велики концерт свог бенда Ван Гог!

Мозак екипе и шеф Микица организовао је БГ дом омладине, популарну Американу за рођенданску журку, нек је са срећом!
Него, чуо сам се скоро са Банетом, Микициним братом из Париза, рекох му, ови клинци разваљују, је си ли упознат са тим? – Само нек вежбају, вежбају и вежбају! А Бане зна знање!

ПРИЈАТЕЉИ МОЈИ, РАДУЈЕМ СЕ ВАШЕМ УСПЕХУ, ПОНОСАН САМ НА ВАС КАО ЉУДЕ, НЕК ВАМ ЈЕ СРЕЋАН 20. РОЂЕНДАН Б ( Р ) Е Н Д А ! ЖИВЕЛИ !

Знам да још нисте снимили своју најбољу песму, ал’ и даље мислим да је Металика боља …

Пише: Ненад Максимовић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар