Из пера једног Калдрмаша – Aко је будућност црни бездан, дозволи ми да не знам!

Пробудио сам се тек пошто је пожар у згради општине угашен. 'Снимио' га мој таблет, признајем, он је

… имао сам срећу да заспим поподне под лажном ладовином климе, преморен од вишедеценијског тулумарења по местима на која други људи стигну и буду тек за два своја живота. Кад ми се такав сан деси обично сањам нешто лепо из времена кад нисам мислио о сутрашњем дану, сањам своје пиварско брдо, своју лопту, своју бициклу и једну ‘симпатију’ два разреда старију, чијег сам брата линдрао у кликерима и узимао му троперца сто пута и сто пута му враћао, да не каже пред сестром неку ружну реч.

Пробудио сам се тек пошто је пожар у згради општине угашен. ‘Снимио’ га мој таблет, признајем, он је мој добар друг. Све ми покаже.Видео сам искежена лица како сеире јер гори зграда, радују се што гори нека архива… јер, та зграда је кривац за нашу бриљантну пропаст.

Зграду чине људи у њој, који су, фала богу добро, много мојих пријатеља који у њој раде, моје он лајн другарице са којима се дружим испод сваке своје објаве,

И ова моја ‘симпатија’ ради у тој згради, ту зарађује плату од које живи са клинцима, јер је њихов отац отишао преко да живи како хоће и да преко нета дува у ватру на крову.

А та зграда је наша, немамо блага да зидамо другу! Да изгори, ови моји пријатељи остали би без посла, без егзистенције. Не бих волео да изгори ни она, ни зграда у којој ја радим, ни друге. У свакој неко мој ради. Па и они који би требало да се баве дубоком психоанализом нашег пироманског друштва раде у некој згради. Ај их попалимо па да певамо ‘не може нам нико ништа, јачи смо од судбине’.

А, јел сам ти рек’о да је ону моју симпатију оставио муж и отиш’о… а, јесам…

Људи, мајку вам јебем болесну, чему се бре радујете!? Што немамо ништа, па и то гори?

…А брат од ове моје ‘симпатије’ завршио је психологију, није на њега оставило трага линдрање у кликерима, попијемо по некад лозу…
Каже ми: „брате, ми се радујемо свакој деструкцији, ми смо отишли неповратно у три пич…. “
…идем да спавам …ако је будућност црни бездан, дозволи ми да не знам!

                                                                           Ненад Максимовић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар