Из пера једног Калдрмаша – кратке и занимљиве приче – ДОБАР ПОГЛЕД

ДОБАР ПОГЛЕД... Добар поглед - значи ли ти нешто? Ништа посебно, тако сам и мислио, имаш га и

ДОБАР ПОГЛЕД
Добар поглед – значи ли ти нешто? Ништа посебно, тако сам и мислио, имаш га и са Ћаве!
BUENA VISTA – е, то је већ нешто!
Видиш шта ти је Шпанац, прекрстио га да звучи лепо, као да је знао да ће бити смештен у првој градској зони, где паркинг кошта више од „плиће“ кафе без млека!
Први градски хаустор зграде Безистана користе само они који су на овој калдрми рођени, да ухвате пречицу по граду. Они са мање крагујевачког стажа радије иду около; што да плате паркинг, кад могу ауто да попењу на тротоар, да виду мало варош и да им остане за ракију, тамо где се она тако и „виче“, а не у Буена Висти где служе страна пића, „kay pirinho“ или „b52“! Баш ми јуче рече један човек из Ердеч, сигурно су те ракије шећеруше јер немају веселу машину у авлији, као што је његова. ЛЕБТИЈБМ!
Ја знам за јадац, најбољи је поглед баш ту, у Buena Visti! Најбољи је и провод, још од 88. године, кад је вечити дечак српског РНР а Зоран Јеремић, у пучанству познатији као ЈЕРА, бојио небо града чврстим рифовима уз које сви певају! Зато је и најпоштованији гитариста овде, приметиш га само када га нема!
У Buena Visti га није било четврт века! Синоћ је, коначно, био. Са Цветком, Микијем и Лазом, у стандардној постави обећавајућег назива „ВЕСЕЛЕ ОСАМДЕСЕТЕ„. Име су оправдали онолико пута колико су песама одсвирали.
Јера је све ове године био тих, одсвирао неколико хиљада наступа, оставио неизбрисив траг у музици кроз „Дебелу Ненси“ и „Веселе осамдесете„, култивисао генерације клинаца својом музиком и још понешто… И сада креће на турнеју кроз три државице, цело лето. Тако то раде мајстори!
И шта недостаје овој причи?! Па, жене! Без њих ништа не би имало смисла!
Оно, јесте да се Кибе досетио да доведе ове сјајне момке, закупио је и околни простор, па он држи Buena Vistu, али ми се нешто јавља да се ту умешала и млада на Кибета, моја другарица Снежа, за другаре Лазаревић, а за оне друге, зајебано – Ћубићка! Највеселија на свирци, домаћински, дочекала нас је све! Као на гајбу да си јој дошао, осећаш се важним. Зато сам се ја ту инфилтрирао, где све добре рибе морају да прођу! Ко зна – зна!
Брате мили, шта их је било – акваријум! ТЕДОДУМРЕМ!
Јера је свирао, не знам колико може да види, али зато Лаза види све, то му је професионална деформација! Искусно, за првим столом Лазе, бивши вођа навијача, тачно је сео тамо где је најбољи поглед! Паметно, кад певаш мораш и да имаш коме! Ја нумем да се тако сконцентришем па гледам свуда; од стола за којим ђуска Милица Шкорић са другарицама, преко оног где је Татјана Васиљевић са својим… а овамо, лево, Ана Димитријевић… лепа као пет лепих!
Све то скупа, учинило је ово вече у Buena Visti незаборавним, па сам данас опет отишао до Снешке, да искам још!
Шта ти ја све ово причам!? Зато што верујем у овај град, добре људе и нашу моћ да сами себи учинимо живот лепшим! Не треба да имамо авионе, камионе, милионе… добро, може неки милиончић!
Веселе осамдесетеЕпилог….Tрндa… па да терамо даље!
И ко није синоћ био, следећи пут да дође! Писаћу неоправдане!
Него, за оним средњим столом биле неке плавушице, познате ми, али не могу да се сетим одакле? Видим да воле „Фикрету„, као и ја!
А, јесам ти рекао да била Ана, лепа као пет лепих…

Ненад Максимовић Кеза

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар