Из пера једног Калдрмаша – кратке и занимљиве приче – математика, регистарске таблице, фудбал…

Квадратуру круга знао је да израчуна само Мишко Помпула, мој друг из детињства. Његова математика била је "бистар

Кочај мајсторе, Крагујевац !
Квадратуру круга знао је да израчуна само Мишко Помпула, мој друг из детињства. Његова математика била је „бистар поток“, баш као и моја бритка реч, због које ми је глава стално била под „мацолама“ старијих неелоквентних другара, са којима сам делио тих пар хиљада квадрата пиварског брда, од „Рујне Зоре“, до Раце Кркље аутолимара, па преко стадиончета до Славе Чаврљана и Косовске улице, јебо је ко јој име дао!
Правили смо бункере у грмљу, преко пута „Громовићевог“ улаза у Заставу и записивали таблице кола. Тај парк је био мој универзум који би напустао само увече КАСНО, после 8 сати, кад одем испред робњака. Ту су били моји вршњаци из друге галаксије – Бубња, Фонтане, Ердоглије… Неким чудом и они су носили старке и 501, па ми нису били интересантни, осим кад падне шорка!
Помпулин генијални математички црв је срачунао да највише таблица има на аутобуској станици и отишли смо тамо. Ни данас не знам зашто смо их записивали, али их памтим: КМ, РЕ… РR…
А врата перона, од Хоргоша до Драгаша – отворена само наша! Било да ћеш да „изиђеш“ или „сађеш“ овде ћеш брзо да се снађеш!
– кочај, мајсторе, да се скинемо!
– скини се ти, он ће сам да се укочи!
– немо’, мајсторе да збиваш комендију, него, нај ти овај купон од џаци из пртљаг, ене и’ мо’и, они два!
Помпула је одмах срачунао: 
– ови са џаковима, долазе у просеку два пута дневно Х седам дана у недељи Х педесет две недеље у години Х десет година – биће их више од нас!
– Е’, ај’ не лупај, кеве ти, како то може? И где ће све те џакове? Чуј, за десет година!? – рекох самоуверено и пророчки!
И прође тридесет година док си рек’о шишарка! Помпула је фасовао отказ у пошти кад је прерачунао стопу дневне хиперинфлације, па кинтом за исплату пензија накуповао дојч марке, које није могао да „затвори“ сутрадан, кад се курс променио. Јбг, мањак! Није добро кад знаш математику, баш као и кад имаш бритку реч, коштала нас обојицу.
У пошту је примљењ неко од ових са џаковима, а таблице нико не записује јер их има на хиљаде. Те таблице не важе у градовима на које се воде, јер су градови у другој држави, али им је гушт да их овде возају, подсећа их на завичај! Мудро!
И у приградским, некада насељима, сада касабама, сачували су део завичаја – отворене септичке јаме, без канализације. То већ није мудро! А није ни добро по здравље!
– А ЗДРАВЉЕ !? ФАЛА ВИ НА ПИТАЊЕ, ДОБРО ЈЕ, КОЈЕ И ВАМА ЖЕЛИМО! ЕТО, ЖИВОТАРИ СЕ ПО МАЛО, БОРИМО СЕ. КУПИЛИ СМО СТАН И ЛОКАЛИ, А У ЕРДЕЧ ПРАВИМО КУЋУ! ЋЕРКА МИ, ФАЛА БОГУ, НАШЛА ПОС’О У СУП, А ОВА МЛАЂА У БОЛНИЦУ. ЗЕТОВИ, ЈЕДАН У СУД, ДРУГИ ДРЖИ СТР. ШТА ДА СЕ РАДИ, ПАРА НЕМА, АЛ ОН ЈЕ ДУШЕВАН, ДРЖИ СТР ЗБОГ РАДНИЦИ, ЊЕМУ НЕ ОСТАЈЕ НИШТА! А ДАО РАДНИЦИМА ДА МОГУ ДА ПОЈЕДУ ШТА ‘ОЋЕ, ДО СТОДВАЕС ДИНАРА! МНОГО ЈЕ КОРЕКТАН!
А УНУКА, ЖИМИ, БАТАЛИЛА СРЕДЊУ ШКОЛУ, ШТО ЋЕ ЈОЈ КАД ПЕВА К’О СЛАВУЈ!? ПЕВА У „ШОФЕРСКУ НОЋ“, СВИ ЈЕ ЦЕНУ И ВОЛУ! СКУПЉА ПАРЕ ЗА ТРЕЋУ ПЛОЧУ НА КУЋУ И МАЛТЕРАЈ, ‘ОЋЕ ДА ПОМОГНЕ ОЦУ, ДУША МОЈА!
А УНУК РАДИ У ЦРВЕНИ КРСТ, ДЕЛИ ОНИ ПАКЕТИ, ДУЗНЕ НЕКИ ДИНАР ДА ОТВОРИ ПЕРИОНИЦУ ЗА КОЛА …
А МОЖДА ТИ ЗНАШ МОЈУ ЋЕРКУ, СИЛВАНУ, ОНА РАДИ У СУП, НА РЕГИСТРАЦИЈЕ, ОНАКО, ЦРНОМАЊАСТА, СВИ КАЖУ ДА ЛИЧИ НА ЦЕЦУ …
Јбг, тамо су све Цеце, не знам која је. 
Али, сретох скоро у Супу старог друга са Бубња, деца нам иду заједно у „Радоје“. И он, као и ја још носи старке. Заракијасмо се и договорисмо да деци купимо по џак, кад заврше школу, да пале одавде. Ма, по три џака, има се, може се!
– ЕЕЕЕЕЕ, ‘ТЕДО ТЕ ПИТАМ, ЈЕЛ ЗНАШ ТИ ОНОГ МОГ ИЗ СВОЈТЕ, МИТРА, ШТО ГА ВИ ОВДЕ ЗОВЕТЕ ШИПТАР!? ЊЕМУ ЈЕ НОВАК ИСТО НЕКИ БРАТ? Е, ТАЈ МИТАР ОНОМАД ПОСТАО ПРЕЦЕДНИК ФК „РАДНИЧКИ“! НИЈЕ ШТО ЈЕ МОЈ, АЛ ОН ЈЕ МНОГО СПОСОБАН…
– не знам, ја навијам за Андерлехт из доње Будачице…
КОЧАЈ МАЈСТОРЕ, КРАГУЈЕВАЦ!

Максимовић Ненад Кеза

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар