Из пера једног Калдрмаша – кратке и занимљиве приче

Глупи... Данило је још у седмом имао главу три броја већу, налик ускршњем јајету. Седео је испред мене,

Глупи… Данило је још у седмом имао главу три броја већу, налик ускршњем јајету. Седео је испред мене, био је мој лични Исус увек кад би наставник пропитивао, мене не би ни видео од њега. Тужан као Велики петак, био је прототип антихероја, рођен за времена која су долазила.
Глупи Данило је живео близу мене таман толико да се заједно враћамо из школе Вишњићевом, митском улицом у којој сам са 13 почео да се отимам чаробном детињству и откривам овоземаљска зла. Данило је отворио Пандорину кутију када је у школу донео дрвено јаје и свима разбио и узео њихово. У Вишњићевој ми је открио ‘ тајну ‘. Мрзео сам га због тога, али смо и даље морали бити другари јер смо знали превише један о другом .
Правде и поштења не би било где год би се глупи Данило појавио; ја сам разбијао у баскету, почео и да тренирам, а Данила су примили одма ‘, због висине. И у гимназију смо ишли заједно, ја бих у ‘ Ди Роми ‘ попио пиће на путу до школе, а Данило је ваћарио љанкесе на пијаци, од сваке би ‘ пробао ‘ ракију, а за лову од ужине – па јео би ужину!
Пред војску већ смо били џукеле за респецт! Имали смо и лову, ја од шљаке, а Данило од рођака бизнисмена са севера Црне горе. У ‘ Балкану ‘ би се свађали јер сам ја увек веровао да ми је широка чаша са лозом до пола празна, а Данило је тврдио да је до пола пуна! Веровали смо да је потпуно ‘ политички коректно ‘ да нас буде срамота у недељу ујутру, него да нам буде досадно у суботу увече! Почели смо и рибе да јуримо…
Ја сам имао ту дивну особину да ми на врх језика буде оно што ми није ни на крај памети, па сам свог друга зајебавао да је тек у 20 – тој имао прво сексуално искуство, предивно и да би било још дивније да је неко био са њим! И да, ако тако настави, проститутке ће му враћати кусур, јер ништа не зна! Погрешио сам!
Глупи Данило је отишао назад у Црну гору и нашао идеалну жену, глувонему, сисату нимфоманку, чији отац држи стовариште пића у Мојковцу! Прелепо!
После много година сам срео Данилову сестру. Одувек ми се допадала . Била је старија од нас, имала је врхунски стајлинг; Облачила се кратко и јасно! Када је увидела да овде можеш да зарадиш Вајферта, а да потрошиш Миланковића, јавила се на оглас из Италије, за прање судова. Вратила се разочарана јер је оглас заиста био за прање судова! На њој сам се вратио у детињство неискварено, прекинуто тог ускрса, када је глупи Данило донео дрвено јаје, а ја, клинац схватио да је ‘ живот на фору ‘ бољи од мог дотадашњег света сликовница. Шта ово све причам!?
Фарбајте јаја данас, права, можда нам заиста дође Васкрсење, можда нам буде боље, ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Ненад Максимовић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар