ИЗ ПЕРА ЈЕДНОГ КАЛДРМАША – Покошене фудбалске истине

Чини ми се да кроз Крагујевац није Лепеницом много воде протекло од времена када смо учили од старијих

Чини ми се да кроз Крагујевац није Лепеницом много воде протекло од времена када смо учили од старијих да је дивно бавити се спортом. Рецимо, играш фудбал, јер си физички и психички јачи, а ако хоћеш бити и супериоран, изволте, ЛОПТА ЈЕ ОКРУГЛА, значи, за све је иста, па се покажи – буди бољи и победи. То је фер… фер плеј!
А горе, на пиварском стадиончету, лоптало се у три смене. Много клинаца, али и маторци долазили поподне, кад „залади“. Зато смо правили екипе, па бацимо „петака“ као жреб и играмо по систему „победник остаје“. Е мој брате, знаш ли шта је радост кад „и’цепамо“ маторце, па нам пруже руку и погнуте главе изађу са терена да би ушли други… то је било фер… фер плеј!
Дивни су то људи били, старомодни, калдрмаши, учили су нас да пружимо руку, да кажемо хвала, извини, жао ми је, бољи си био…
Данас су дошла нека НАПРЕДНИЈА времена, ове речи више нису у моди, а ни лопта више није округла и иста за све. Не радимо ништа, али тек сад не илазимо на теренче кад „залади“. Али, имамо добре телевизоре на кредит, па гледамо фудбал, лакше је.
Е, сад, ја се извињавам, али ја навијам за ФК РАДНИЧКИ 1923. Са мном још армија навијача, крагујевчана који воле свој град и његов клуб. Постоје у Београду већи и много богатији клубови, али ми некако кукавички и комплексашки да навијам за њих само због тога што су већи.
ФК РАДНИЧКИ 1923 данас је на коленима. Бори се за опстанак, читај, испао је у нижи ранг. Неко мање заљубљен у клуб рекао би „ма, ништа не знају“, али, слушај ти шта ћи ти ја рећи:
РАДНИЧКИ И НИШТА ВИШЕ! И словима: РАДНИЧКИ И НИШТА ВИШЕ! Ј Е Р…
Наше су момке пустили низ воду кретени који не знају да потрче, али знају да убаце дупе у фотељу. Увек уз флоскулу „наследили смо стање од пре“, годинама. И сви.
Наши момци трче гладни, без плате. Њихове жене уграђују, место силикона, својој деци љубав према татином послу.
Када истрче на терен, противник им је туђа публика, противнички играчи, СУДИЈЕ, делегати, ФСС…
Само над нашим момцима за целу сезону нико није начинио прекршај за пенал. Само њима судија на једној мирној утакмици звизне 14 картона! Голове примају из офсајда…
Гледам, не верујем, судија, који дели ПРАВДУ, играчу Радничког каже : „мајмуне, ти, ти, носати, маму ти јебем, дођи да ти покажем картон… Ееј, бре!? Други судија на другом мечу, Палмин јагодински тигар каже „е, па ја ћу да вас угасим“ и измисли пенал!… јбг, власт! Ееј, бре?! А онај трећи судија каже „да ли сте бре ви нормални, нећете ваљда да ми кажете да треба да свирам пенал за вас против једног Партизана?“ Ееј, бре!?’ Ко је гледао, зна за ово, али немаш коме да се жалиш.
Јер, у овој земљи је одређено да само два клуба морају да побеђују, јер ту је новац. Милиони евра се из врха власти убацују у ове титове близанце, да би, кад се оперу, завршили на рачунима горанских посластичара… рекао бих, према презимену…
Плаћамо одвајајући од уста струју, да би ЕПС финансирао један клуб, плаћамо порезе да би „ОН“ дао другом клубу милионе … ЧИЈИМ ПАРАМА, ЈЕЛ ВАМ ТО ДЕДОВИНА? ПА КАКО ЈЕ ОНДА ПРВЕНСТВО РЕГУЛАРНО И ИСТО ЗА СВЕ?
Крагујевачки Раднички није у овој „елити“. И нек’ није!
Можда би и могао да се ухлеби, као трећи, да скупља мрвице, али и то већ имамо: Војводина – ем’ урлају и дижу фрку за паре, ем’ им треба за Лигу Европе! Па не пуцају по ФСС и ето одма’ резултата и бодова. Ни мање,ни више, него у сред Новог Пазара! Аферим!
Од комшилука бих „истакао“ Ћуране, њима је увек успех сваки наш неуспех, па одиграше као балерине у Чачку и изгубише „часно“ за одлепљивање Борца са дна табеле, где, види чуда виси и Раднички.
Него, да не претерам ја!? Можда је стварно све фер плеј, или ме очи варају? Гледам како Доњи Срем, после гостовања код нас и гола из пенала који је видео само онај јагодинац са средине текста, ладно победи ОФК Бгд. Једино не разумем осмех оног из ОФКе што је дао аутогол? Обично играчи тада плачу, а овом смешно!
Против Партизана… видели смо, гол из офсајда… недосуђен пенал…
Зато не дам да се псују наши момци! Они се боре. Колико могу. А није лако, месецима трче, а последњи новац после неколико месеци примили су после добротворног коктела. А знате ли колико, да ли занима неког !?
Сви у клубу су добили по 21.600 динара ! Нису побацали дресове.

Где је решење нико не зна. Или зна, али је тешко да га спроведе. Што би рекао вођа, „МЕНЕ АКО ПИТАТЕ…“ решење је једноставно:
‘Ајмо сви поново на пиварско стадионче. Да УЧИМО ДЕЦУ, ОД САМОГ ПОЧЕТКА ДА ЗНАЈУ РЕЋИ ИЗВИНИ, ХВАЛА, ЕВО РУКЕ, БИО СИ БОЉИ … СВЕ ОД ПОЧЕТКА. МОРАЛ, ЧАСТ, ФЕР ПЛЕЈ !!!
Да најпре то науче, то иде брзо, за 20-30 година, биће све како треба.
И да не заборавимо, деца да улазе на стадион на бочни улаз, не на главни. Не ваља им за сујету! На главни улаз улази Нешко Миловановић и његови. Он је то заслужио, а деца кад буду као он, могу и они,
И за почетак и за крај: РАДНИЧКИ И НИШТА ВИШЕ!

НЕНАД МАКСИМОВИЋ

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар