Из пера једног калдрмаша – Први пут са Епилогом на јутрењу

Рођаци, кренули смо тачно у подне Змсовим комбијем пуним опреме. Као дежурни хејтер, кренуо сам одмах "из кеца

– Е ‘, ми свирамо на светог Илију у Футогу, на мото скупу,’ ај са нама?

– Јбт, ај забодите неки бољи мото скуп … већи … неки Путин да дође …

– ДОГОВОРЕНО, онда! Већег и бољег нема. Буди у суботу у 12 испед ‘Тапас’ бара. Чувамо ти место у комбију …

Рођаци, кренули смо тачно у подне Змсовим комбијем пуним опреме. Као дежурни хејтер, кренуо сам одмах „из кеца у кец“ … те, далеко је … те, биће кише од оног громовника … смирих се кад се догодила чаролија – шише ватрене воде која лечи та анксиозна стања попут мог. Одједном, мој поглед на свет постаде јаснији; прави ми је тајминг за рокачина управо сада, пут је добар, аи ја сам бре, неки рокер, висим по YouTube-у свако мало! ВОЗИ МИШКОООО!!!

Шеф је Урош јер већ неколико векова живи на точковима. Зато седи напред. Иза, Лаки, човек од акције и треће око целе приче. Фотографише и оно што нико не види. Па, онда ја, али себе изузимам одмах, јер је у комби упао Пеђа! Рођени фронтмен, свака му је реч ексклузива! Заготивиш га на кеца, ако га не убијеш! Ако каже ‘вода’, одмах стиже, ако каже ‘пљуга’ ваде се упаљачи, ако каже ‘стани’, ЗМС кочи … Ту нема зезања, не смеш да га наљутиш да му не ‘пукне’ глас! Или оде маст у пропаст. И наравно, сви пазимо.

Трећи ред је ритам секција: Ралле, луцидни басиста са увек благим осмехом и разбијачке руком. Ако морам да бацим на кантар, боље по гитари деље, него што се смеје.

Божа, е тај има ‘фору’, човек је потпуно ‘свој’, амплитуда понашања му је увек равна. Исти је у кафани, на стејџу, са девојком, кући … краљ!

И на послетку Воја! И словима Воја! Најмање сам га познавао и за мало да га не упознам уопште. Не види се, не чује се, нестане само и појави се пред свирку. Апсолутно невероватан! И изађе на бину, разбије бубањ само тако!

Форсирао сам шише ракије да не морам да гледам у онај велики град који не волим, све акумулирајући енергију за земљу коју ми, Шумадинци јако волимо – Војводину! Лепа, равна и добра …

Е, рођаци, ево, рокер сам већ пуних три сата, а већ ми нестаје пиће! Срећом, није пре великог града који не волим, тамо бих добио оно што ми Срби зовемо „да истераш очи“.

Моја покојна баба, о једном Ђурђевдану, гледала неке певаљке под шатром, огладнела, па имала ексклузивно право да гледа како Лепа Лукић једе СЕПР … и, вели баба, извади из штека неку кинту, што је чувала за пазар и купи да једе , а кући оде без робе. Тако сам и ја хтео да купим нешто хладно за пиће, ал, не лези враже, стигосмо до Руме …

Рођаци, Рума к’о лутка, лепа, чиста, Урош заустави пред неком скромном кућицом од неких, цирка, шесто квадрата, плус три пута по толико окућнице са воћњаком … Каже, то је Нешин кућерак. Неша је снимио трећи албум тадашњег имена „Освајачи“. Брате, то је … него, да скратим, Неша као прави домаћин, окити нас још једним Шишетима … мајстор га охладио, респецт!

Сада нас је деветорица, пошао је и Неша, отпеваће нешто и он, прелепо!

Футог је тако леп, да сам се заљубио. Питомина, поред реке. Људи фини. Мотори, штандови, казан …

Урошев контакт је Циле. Некако ми труба да кажем организатор, делује ми грубо за човека који је, пре свега, домаћин.

Циле је комунални службеник, али је и бајкер и рокер и музичар. Тотално добар фрајер, успева да са пар људи одржава читаву причу годинама, а формула му је једноставна: ентузијазам, љубав и воља. Циле је скапирао да сви, јурећи кинту, руше мостове за собом и сваку причу понизе. И скупио пар коректних људи да заједно направе спектакл сваке године, а новац остављају од једног скупа за други и покривају рупе. Није нас сачекао у арманију и са томпусом, већ у џинсу, а од богатства је повео ћерку и њену другарицу. Браво! И за госте клопа и пиће.

Е, сад да причам о музици!? Јбг, то се слуша, не прича се! Отишао сам испед бине, људи, то је хаварија … Толико енергије мора да се доживи. Нећу претерати ако кажем да је Епилог, као звезде вечери, апсолутно разбио. Јер, кад уз све своје хитове додаш и Ирон Маиден и Металлицу и Смак … ЕПИЛОГ је јасан!

Илија громовник је побегао, ЕПИЛОГ је јако грмео! Момци из других бендова су дошли да се поздраве са колегама из Крагујевца, пријатељи од раније такође су дошли до КГ комбија, девојчице, музичари из неких старијих бендова … препознао сам једног, из групе ‘Балкан’, мислим да се зове Жељко, он је свирао оно … „он је тридесет пета, шеста … преко синдиката на море …“

Рођаци, већ је три сата, морамо назад. Лично ћу да поведем рачуна о томе да ништа не фали Пеђи, ни вода, ни пљуга … јбт, распевао се за медаљу, тај глас мора да се чува! Урош се већ добро сналази и сам, Ралле се смешка онако, крајичком усана, Божа не оставља утисак да се било шта необично догодило, Воја …. ту је негде, појавиће се кад треба … Неша, искусно одмерен, зрео музичар , фантастичан певач, већ су га питали да наступи следеће године са својим бендом …

Свиће полако, морам да одремам, чисто да прескочим велики град … дремете и музичари, а ја бих хтео нешто да вам кажем у поверењу, да не чују и пробуде се: ЕПИЛОГ је заиста, један велики српски бенд!

– Е ‘, да не свирате на светог Илију у Футогу, на мото скупу, да кренем са вама идуће године!?

– Јбт, што не забодеш неки бољи мото скуп … већи … неки Путин да дође …

-ДОГОВОРЕНО, онда, већег и бољег нема. Бићу у суботу у 12 испред ‘Тапас’ бара. Чувајте ми место у комбију …

 

Ненад Максимовић Кеза

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар