Изложба „Бојаџијски занат у Крагујевцу и околини“ – Народни музеј Крагујевац

БОЈАЏИЈСКИ ЗАНАТ У КРАГУЈЕВЦУ И ОКОЛИНИ, из Збирке заната Етнолошког одељења, аутора Наташе Николић, вишег кустоса, етнолога,

БОЈАЏИЈСКИ ЗАНАТ У КРАГУЈЕВЦУ И ОКОЛИНИ, из Збирке заната Етнолошког одељења, аутора Наташе Николић, вишег кустоса, етнолога,  представљен је избором предмета, фотографија и докумената.

Изложба се отвара у четвртак, 11. новембра 2015. у 13 сати у Кући проте Милоја Барјактаровића.

Први пут занат се помиње  1823, као један од 16 еснафа у крагујевачкој чаршији. Крајем 19. века бојаџије прелазе на вештачке, анилинске боје, које умногоме олакшавају бојење вуне, која је основна сировина за њихов рад. Бојаџије су образовање стицали у радионицама почевши као калфе, затим шегрти, да би са звањем мајстора остваривали право отварања сопствених радионица. Занатску славу Св. Три Јерарха славили су 12. фебруара.

Током 20. века образовање бојаџија одвија се  у оквиру образовног система и хемијског смера,  уз праксу у приватним бојаџијским радњама. Традиционално, у радњи су примали и предавали робу, у радионици су у неколико казана бојили вунену пређу, текстил и друге природне материјале. У посебној просторији чували су хемикалије. Вунена пређа је најзаступљенија, у канурама, коришћена за ткање ћилима, јастука, торби,  као и за плетење, а код бојаџија су доношени и готови производи од вуне: чарапе, џемпери, прслуци, капе, шалови, рукавице… Бојени су и други природни материјали: лан, памук, свила, вискоза, али у знатно мањим количинама.  Шездесетих и седамдесетих  20. века фарбане су  чарапе и кошуље од перлона, осамдесетих фармерке од тексаса, а данас монт јакне од полиамида.

Са већим асортиманом индустријских производа од 1960 – тих смањује се потреба за бојењем вунене пређе,  али се повећава потражња за чишћењем униформи и одеће. Бојаџије преузимају послове хемијског чишћења и раде их паралелно са основном делатношћу  неколико наредних година. Данас у граду постоји велики број радњи за хемијско чишћење, али само једна која се бави  бојењем  вунене пређе и одевних предмета на традиционалан начин, бојењем у казанима.

Изложба ће бити отворена до 05. фебруара 2016.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар