Изложба цртежа у „Старој Србији” – пише Зоран Мишић

Пригодно, а, и где би другде, уградској кафани „Стара Србија” у петак, 18. јула биће отворена његова изложба

СЛАВИНИ ПОСЛЕДЊИ КАФАНСКИ МОХИКАНЦИ

 

Ликовни хроничар Крагујевца који нестаје Првослав Илић Слава пошто је на ранијим изложбама овековечио институције – кафане којих (све) више нема своју најновију поставку цртежа посветио је онима без којих ни кафана не може – гостима. Серија цртежа последњих крагујевачких боема, клијентеле („инвентара”) „Старе Србије” рађена је по фотографијама Милоша Игњатовића а текст каталога приредио је новинар и публициста Света Маџаревић.

 

Испаде да се песма харизматичног Шекија Турковића „Последњи боем”, на жалост, показала као пророчанска. Полако али сигурно све нестаје па и боеми. Е, да би ови потоњи били „незаборављени” не само у песми већ и у „слици” побринуо се сликар Првослав Илић Слава, познати крагујевачки ликовни хроничар боемије и кафаније овдашње.

Пригодно, а, и где би другде, уградској кафани „Стара Србија” у петак, 18. јула биће отворена његова изложба цртежа „Боеми Старе Србије”, рађена на основу фотографија Милоша Игњатовића док је текст за каталог осмислио је Славин дугогодишњи пријатељ, новинар и публициста Света Маџаревић.

Дубоко унедрен у сва свитања Крагујевца – града своје младости и седости, чију нарав у душу познаје, још од раних ђачких дана у Карађорђевој па све до ових времена, наш сликар Слава, безмало, данас је и стална „институција”. Добрица по души, достојан по шапки, вредан по кичици, насмејан и кад му се не смеје, сакупљач и чувар прошлости, боем по опредељењу, препознатљив по вињаку, и једном речју – добар човек.

О Слави, током протеклих година, боље рећи деценија, много је писано као о ликовном хроничару старог Крагујевца. И, тачно! Многе установе и приватне домове данас красе слике, које су отргле од заборава, стару крагујевачку варош и Милошев Крагујевац, надахнуто вели о Илићевом стваралаштву Света Маџаревић.

Такође, Маџаревић, се не либи и да устврди и следеће: „Слава је више од тога,неуморни трагач раскошног шумадијског пејзажа, нетакнуте природе, старих кућа и доксата, река и видиковаца. Богатство свих тих предела, као и објекти старе српске архитектуре, данас се могу видети на многим платнима и скицама овог времешног уметника. Ипак, чини се да је његов боемски живот оставио и највеће обележје његовог неуморног трајања, чиме и на овој изложби враћа дуг људима који су са њима проводили дане по многим градским кафанама”, тврди Маџаревић.

Ипак, највише, најближе и најчешће, то је градска кафана „Стара Србија”, чији је стални и одани гост, а можда и „инвентар”, без обзира да ли ову кафану за многе благе душе и умне људе држи Пека, Рака Солунац или његови потомци.

– Зато и ову изложбу цртежа, саназивом: БОЕМИ СТАРЕ СРБИЈЕ, без наводника, и савеликим поносом и искреним уважавањем отвара наш Слава, баш у кафани „Стара Србија”, месту у коме су започињале или завршавале многе градске теме и велике поноћне дилеме, закључује аутор текста у каталогу.

А, на Славиним цртежима, из сталне – „инвентарске” поставке „Старе Србије” нема кога нема… Сви су ту, они мили свакодневни ликови које не можете да омашите у било које доба дана кад год вас пут нанесе у овај локал: од легендарног газда Пеке па до Раке Солунца и његових потомака – данашњег „пословодства”, Шарета и Власте, Горана, Трилета, Мирослава и Миће, Цое Крње, Бранка, Жике и Гаје, бунарџије Драгана са све екипом, Цупарића, Меги и Пантића, Жонпиа, већ ликовно „експлоатисаног” од стране истог аутора конобара Циге, саме ауторе поставке Славе и Милоша…

Изложба је отворена до даљњег.

   извор: крагујевачке      З. МИШИЋ

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар