Изложба плаката Горана Димића у Дому омладине – пише Зоран Мишић

Овогодишњи Арсенал фест отпочеће дан раније манифестацијом из пратећем програма фестивала – изложбом плаката Горана Димића, крагујевачког аутора

ИЗЛОЖБА ПЛАКАТА ГОРАНА ДИМИЋА У ДОМУ ОМЛАДИНЕ

 Три Димине (графичке) приче о три култна бенда

 Овогодишњи Арсенал фест отпочеће дан раније манифестацијом из пратећем програма фестивала – изложбом плаката Горана Димића, крагујевачког аутора који већ деценијама живи и раду у Будимпешти. Правећи графичку реминсценцију на бендове са којима је сарађивао: „ЕКВ”, „Партибрејкерси” и „Електрични оргазам” Димић нас новим и старим плакатима, омотима плоча не само пуком визуелизацијом подсећа на новоталасне „веселе осамдесете” већ је ексклузивно са нашим читаоцима поделио лична сећања на своје пријатељевање са члановима ових група

Баш, онако, пригодно, изложбом из пратећег програма посвећеном рок енд ролу, дан раније у среду, 25. октобра (вече пре) отпочеће овогодишњи Арсенал фест. Реч је о изложби плаката Горана Димића, крагујевачког аутора који већ деценијама живи и ради у Будимпешти, односно његовом графичком омажу култним бендовима са којима је сарађивао осамдесетих година прошлог века: „ЕКВ-у”, „Партибрејкерсима” и „Електричном оргазму”. У том периоду Горан Димић је за ове групе које су исписале неке од најзначајнијих страница овдашњег рок енд рола био графички задужен за опремање омота и налепница за њихове плоче и албуме, плаката, карата за концерте… а, та сарадња се и данас наставља у шта ће се први уверити посетиоци Дома омладине наредне среде.

Не желећи да само, пуком визуелизацијом подсети на тадашње новоталасне или нововалне „веселе осамдесете” Димић је екслузивно за читаоце наших новина (види три антрфилеа) и својим списатељским пером (да не кажемо тастатуром – профано је) решио да подели и сећања на дане када је здушно и свакодневно пријатељевао и ортаковао са члановима ових бендова диљем нам негдашње миле и напаћене нам домовине. Дакле, не само да гледате, него и да читате и уживате.

Изложба Горана Димића део је визуелног пројекта „Регионални фестивал урбане културе Шумадија 2014.” који организују НВО „МилленниуМ” и Неформална уметничка група „ЗиД“ из Крагујевца (од милоште и због родне сензибилисаности прозвана „Зидарке”), у партнерству са Домом омладине Крагујевац и уз покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије. Лепо, од Димића мање угледно друштванце на окупу нисмо ни очекивали.

– Идеја за ову изложбу настала је у неформалном е-ћаскању са Владом Пауновићем, који је предлозио да у оквиру пратећег програма Арсенал феста 2014. године направим излозбу рок плаката за бендове с којима сам сарађивао 80-их. Привлачна идеја у први мах, коју сам одмах „одвртео” у глави и преиначио из „опстег места прослог времена Новог таласа којег се радо сећам” у ауторски приступ израде потпуно нових плаката без оног неопходног „мешања” чланова бенда као што је то случај при изради конкретних омота и плаката намењених тржишту, вели искрено Димић, додајући да је задао сам себи инспиративни задатак да кроз временску дистанцу дугу више од четврт века осмисли визуелни материјал за музику коју је волео и још увек воли и да то: „сентиментално-уметничко путовање прилагоди галеријском простору, а не полицама у продавници плоча„.

– Задатак је са собом донео много лепих успомена у потпуно новом контексту, што му је и био циљ, тако да је рад на креирању нових постера био „слатко задовољаство”. Колико сам у томе успео процениће публика у галерији Дома омладине тог 25.јуна. Добродошли, галантно позива Димић посетиоце на свој уметничко-музички перформанс показујући да није заборавио на традиционално шумадијско гостопримство тјеком свих ових година у далекох хунгаријској туђини.

Нови радови за „Брејкерсе” и „Оргазам” рађени у сарадњи са фотографом Станиславом Милојковићем.

И сам организатор манифестације Влада Пауновић, помислио је – зашто да не и те своје опсервације преточио у истоимени текст којим је употпуњен каталог Димићеве изложбе.

Дакле – ЗАШТО ДА НЕ: Од последње, а своје прве самосталне изложбе у крагујевачком Дому омладине прошло је доста времена (2014 – 1980 = 34). Деценије и године које је Горан Димић испунио на различите, али углавном креативне и хедонистичке начине.

ЗАШТО ДА НЕ: Помислио је Горан Димић да је дошао прави тренутак да своје вишегодишње дружење и сарадњу са бендовима који су неизбрисиво обележили искрено сазревање генерација преточи у плакате, који у овом случају не „продају производ” већ теже да буду уметничко дело, продукт симбиозе музичке и визуелне уметности намењен галеријском простору.

ЗАШТО ДА НЕ: Оживети мит ванвременске „ЕКВ”, освежити се харизмом „Ел.Орга” и распирити огањ који носи сваки риф „Брејкерса”. На овогодишњем Арсенал фесту свираће неки други бендови – ови неће, али ће заблистати у 2Д димензији, на плакатима посебно креираним за изложбу у култном Дому омладине.

ЗАШТО ДА НЕ: Сажети и рећи о Горану Димићу да је од ране младости под снажним утицајем рокенрола објављивао цртеже у штампи, облепљивао улице својим плакатима и сарађивао са најзначајнијим бендовима у Југославији. Не би било изненађење да се у свакој другој кући налази бар једно његово дело, омот за плочу или плакат на зиду – ушуњало се на мини-врата да тамо остане све док је доброг музичког укуса.

ЗАШТО ДА НЕ: Среда, 25.јун у 19 сати подразумава долазак на отварање изложбе плаката, својеврсног 2Д концерта три најзначајнија бенда колико нас сећање служи и колико нас изнова обузима снага њихове музичке мисије. После свега, слушаћемо опет нешто ново што произлази из оног претходног да никад не заборавимо одакле смо пошли, куда идемо и чему се с разлогом враћамо, ни за јоту и цицеро није ништа мање надахнут Пауновић у свом васколиком излагању.

Остаје само да дођете погледате, „ослунете” и наравно, проведете се. Што да не изложба је и продајног типа јер Србија неће да опрости – поготово „Стара”.

ТРИ ДИМИНЕ ПРИЧЕ О ТРИ БЕНДА (1)

 Брејкерси, Сомбор, концерт у школском дворишту, 1994.

 Чуо сам се тог дана са Цанетом – ставио ме на списак +1. Поподне сам провео тражећи превоз из Будимпеште и тог неког +1 кога ћу да уведем на концерт. Иван Галебовић Галеб (ондашња звезда ТВ Студија Б) мувао се у то време по Пешти, вољан, оспособљен за вожњу и власник аутомобила – покупио ме испред посла и кренули смо да пређемо грану и у Сомбору нађемо баш ту школу и њено игралиште. Кад смо стигли Брејкерси су већ прашлили са бине пред стотинак школараца, заједно млађих од нас двојице, јединих који су знали сваку ствар, сваки риф и стих. Они су стајали и блејали у скромну расвету, а нас двојица смо скакали и драли се к’о мајмуни. Био је то вероватно најбољи концерт који сам видео, а Брејкерсе сам гледао много, много пута. Јер било им је свеједно као да пред собом имају десет хиљада људи на београдском Ташмајдану – врхунски професионализам, који ће домаћини наградити са одличним пилећим паприкашем за заједничким столом на клупи у свлачионици. Ја сам добио најновији „Бест оф” ЦД који ми је истог тренутка неко од новинара „запалио”, па сам добио други, а онда је Геџа, тадашњи менаџер групе дошао са пазаром и сваком дао по 100 ДМ за наступ – две чуке врхунског рокенрола! Таква су времена била.

 ТРИ ДИМИНЕ ПРИЧЕ О ТРИ БЕНДА (2)

 Бруцошијада, Загреб, 1988.

 У возу за Загреб скупили смо се ујутро на време иако нико од нас није спавао претходне ноћи. Било нас је довољно за цео један вагон који смо окупирали и бахато искоришћавали доброћудне кондуктере. Претходна ноћ наставила се обасјана сунцем и тих неколико сати клацкања прошло је очас. На загребачком колодвору чекала нас је невероватна гомила људи који су нас фактички отпратили до хотела „Дубровник” у центру где су одсели сви бендови и ми из Београда, и они из Сарајева, Ријеке, Пуле… Поподне је било дивно у стилу три света правила рокенрола. Кратка тонска проба и незабораван вишечасовни концерт свих бендова некадашње СФРЈ која је у то време имала 22 милиона становника. Сви бендови који су нешто значили у то време били су у Загребу те вечери на Бруцошијади – да их не набрајам.

После концерта, Чавке је довео 16 клинки у своју хотелску собу и позвао нас који смо још били будни да му се придружимо. Остатак те вечери није за причу. Рокенрол!

 ТРИ ДИМИНЕ ПРИЧЕ О ТРИ БЕНДА (3)

 Милан, два дана у Пешти, 1994.

 На свом повратку из Бразила, 1994. године кад су сви ваздушни путеви водили преко Будимпеште, позвао ме је Милан. Не сећам се да ли је то било на кућни или телефон на послу, јер су тада мобилни били ретки као јагоде за Нову годину и рекао ми да ће бити два дана у Бп, па да блејимо мало заједно. Није хтео да кунта код мене, јер је већ имао неку шему у мом комшилуку. Отишао сам по њега те вечери и одвео га на једну од оних тада јако бројних журки које су правили људи у својим раним тридесетим скупљени са свих меридијана и ослепљени ондашњом Будимпештом. Боље него да сам га водио у биоскоп или на колаче у „Жербо”. Било је и ђуске, рибе су биле врхунске, мада је он био веран и жељан своје Маје. Поделили смо такси до Будима, а сутрадан смо преслушали касету са музиком коју је снимио са Субом у Бразилу. Мени се то нешто није баш свидело, али тада сам га последњи пут видео.

Недуго затим, дошао ми је Драган Папић у посету на свом путу ка Италији и остао код мене две ноћи, јер му се моја мацка попишала на бели веш у коферу, па смо то прали, сушили и пеглали. Умире Милан, рекао ми је преко даске за пеглање. И стварно –  умро је пар месеци касније.

 ЖИВОТНА И РАДНА БИОГРАФИЈА ДРУГА  ГОРАНА ДИМИЋА

 Воли све што воле млади

 Син, брат, супруг и друг (не бежећи ни од оног – и комуниста) Горан Б. Димић рођен је 1963. године у Крагујевцу. Осим основне школе, похађао је овдашњу Гимназију и студирао графику на ФПУ у Београду. У галеријским просторима излаже од 1980. године када је у крагујевачком Дому омладине одржао прву самосталну изложбу цртежа и карикатура, док је своје радове у облику плаката и илустрација „излагао” и раније на улицама и у штампи. Оснивач и члан микс-медијалне групе „ТоФризуре” с којом под патронатом Биљане Томић изалаже у београдском СКЦ од 1985-1988. године. Паралелно се бави графичким дизајном омота за плоче и разних новина и магазина. Заједно са Александром Денићем под именом Димић&Денић 1991. године отвара сада већ антологијску изложбу „Из живота веверица” у „Срећној галерији”, тада под водством Славка Тимотијевића уз кураторску бравуру Дарке Радосављевић.

Од 1992. године живи у Будимпешти и претежно се бави рекламама, у којима се труди да оствари врхунски уметнички доживљај, па је због тога више пута награђиван, мада оберучке прихвата и учешће на групним изложбама.  У будимпештанском Павиљону савремене уметности (Műcsarnok) 2003. године излаже инсталацију „Последњи дан Мађарске” монументалних димензија. Две године касније излаже инсталацију „11.септембар – миран сан” у Радаy галерији.

У  Великом парку у Крагујевцу 2004. године изводи перформанс „Престанак грејне сезоне” чиме почиње редовније уметничко деловање у родном крају. Започиње успешну сарадњу са Народним музејом у Крагујевцу и кустосом Татјаном Милосављевић, која резултира изложбом „Примавера ’66” наредне године. Следе „Филмски фестивал” 2006., затим инсталација на згради поште „Карта Четвртог рајха” 2006. и изложба графика „Графити детињства” 2008. у салону Народног музеја.

Излаже цртеже „Портрети Нишчих” 2009. године у клубу „Видосав” писца Видосава Стевановића у Ботуњу, а 2010. графике „Горан и Вук” инспирисане народним пословицама у етно кући Народног музеја у Крагујевцу. У пролеће 2011. излаже „Ситне колаже” у београдској Ремонт галерији, а наредне године у београдској књижари галерији „Корнет” организује уметничку акцију „Пролећна јагма Горана Димића”. Истог лета поставља „Le Petite Église” у клубу „Видосав”, наставља са „Пролецном Јагмом” у КЦ Град и учествује са радом „Разбуђивање илузија” у будимпештанском Дизајн Терминал-у у мају 2014. године.

С радошћу учествује на ликовним колонијама, активно снима кратке филмове и објављује стрипове у штампи. Члан уметничког савета Модерне галерије Народног музеја у Крагујевцу, као и члан УЛУПУДС-а и мађарског еквивалента МАОЕ.

извор: крагујевачке новине                                    пише: Зоран Мишић

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар