Јован Стерија Поповић (1806-1856)

По преласку у Србију, радио је као професор Природног права на Правном одсеку Лицеја, 1840/1841. у Крагујевцу

Школовао се у Вршцу, Темишвару, Пешти и Кежмарку, где је стекао правна знања. По преласку у Србију, радио је као професор Природног права на Правном одсеку Лицеја, 1840/1841. у Крагујевцу и 1841/1842. године у Београду.

Са Атанасијем Николићем је често разматрао идеју о стварању техничког лексикона, с обзиром да је у тадашњем стању српског језика недостајао низ стручних термина. Познат као велики комедиограф, Стерија је имао изузетан значај и у развоју правне науке, културе и просвете у Србији, као начелник Министарства просвете (1842-1848). Израдио је „Устројеније јавног училиштног настављенија“ (1844), давши настави класицистички и хуманистички карактер. Са Атанасијем Николићем је иницирао оснивање Друштва србске словесности (1841/1842), а сам је заслужан за настанак Народне библиотеке и Народног музеја (1844).

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар