КГ времеплов – јунак са Сушичког корзо-а

Седи ноћу и решава питање: да ли треба шетати на корзоу или не и какве рђаве стране то

(Седи ноћу и решава питање: да ли треба шетати на корзоу или не и какве рђаве стране то има.)

Пре свега ово питање не захтева тако површан одговор, управо мишљење, које се своди сам на оно што је око у могућности пред собом да види.

Изашли смо на крагујевачки корзо. Прошетали смо два три пута. Ево шта можемо, управо шта треба закључити. Човек који не може да уђе дубље у ствар свакако ће закључити, да на корзо-у постоји утркивање у изгредном поступању према дамама и да је то неморално. То је погрешно. Јер свака група шетача, која својим понашањем пада у очи, има једног који се међу њима истиче својим непримерним поступцима. Али ту међу њима не постоји утркивање у добацивању, већ се неколицина њих услед своје слабости задовољава посматрајући једног кои им пружа својим изгредима сигуран доказ о својој малоумности. То код њих не траје дуго. Они у своме току сазревања сами увиђају незгоду тих рђавих уличних поступака, е се на време истржу из уличних гомила да би из њих извукли користи што ће створити свој сопствени суд о њима. Видите да то није неморално, него напротив има својих моралних страна. У супротном ако један од тих са корзоа буде у немогућности да се брзо отргне те непримерне гомиле, значи да је сеспособан и да га треба мирне душе пустити да ради шта хоће а његове поступке кажњавати.

Дакле корзо је једно згодно средство за селекцију, те га не треба забрањивати.

Ово је најстарији текст о корзо-у, пронашао га је Слободан Лазић, а објављен је у новинама „Сушичка кошава“, 03. маја 1931. године.

Сушичка кошава, 03. мај 1931. године

Сушичка кошава, 03. мај 1931. године

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.