Калдрмаши и пријатељи – једна сасвим обичнa прича

Иако смо били један мали шраф у хуманитарној практичној лекцији човечанству, стидели смо се када би нам било

Србија ће памтити овај мај. Памтиће га генерације које су се до само пар дана пред поплавни талас библијских размера безбрижно са својим другарима, породицама, девојкама и момцима шетале улицама градова уништених у катаклизмичним поплавама које ће трајати, од те кобне ноћи између 14 и 15. маја 2014. године, непромењеним интезитетом у наредних 7 дана, а да притом нико од њих то није очекивао, већ нешто што ће бити, најављивали су, само велике количине падавина атипичне за наше поднебље. Неспремни за оно што ће се десити, многи од њих нису ни имали шансу да сачувају своје животе, домове… У прва два дана поплавног таласа, Србија је могла и морала боље док је природа гневно беснела над нама! Реке су нам вратиле све оно што је у њих бацано свих ових година, показале су неопходност постојања еколошке свести, служби раног упозорења и других. Многи, збуњени погрешним и опречним информацијама, ситуацију нису схватили озбиљно, а оно што ће уследити, слике које ће обићи свет у наредних недељу дана, остаће као опомена целокупном човечанству. Овај чланак представља јединствено сведочанство судбине једног народа, који је, по ко зна који пут у историји, велика мука ујединила, из које су изронили неки нови, непознати, хероји, доказали и показали да за овај свет и даље има наде. Да готово да нема оних чија срца ова српска прича није ганула, показао је и невероватан одзив акцији прикупљања и дистрибуирања помоћи у организацији Удружења “Калдрмаш“ и Дома омладине Крагујевац, у којој је прикупљено више од 40 тона ствари неопходних за живот расељеним и угроженим лицима. Помоћ је стизала са свих страна, од појединаца, спортиста, факултета, предузећа и предузетника, страних држављања, од најмлађих до најстаријих и, било је свега, суза, смеха, чуђења, жала, очаја, наде, милости, сећања која су нам за читав живот у памћења урезали становници Сремске Митровице, Свилајнца, Параћина, Смедеревске Паланке, Трстеника… Иако смо били један мали шраф у хуманитарној практичној лекцији човечанству, стидели смо се када би нам било ко од њих рекао хвала, а уједно нас је то чинило да се осећамо живљима него икад у нашим животима. Овим путем се захваљујемо на помоћи свима који су учествовали у акцији ових дана, а свим угроженим грађанима брз и безбедан повратак у њихове домове.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар