КЕШИНА КЊИГА ВИЦЕВА – „ХА! ХА! ХА!” – пише Зоран Мишић

Деценијама већ најпознатији крагујевачки „причалац” вицева глумац Братислав Славковић Кеша коначно је објавио и књигу старих, добрих, по

Да се искрено насмејете до суза

Деценијама већ најпознатији крагујевачки „причалац” вицева глумац Братислав Славковић Кеша коначно је објавио и књигу старих, добрих, по његовом избору свевременски вицева са две стотине шала, подељених по областима (брачни, пословни, о Босанцима, пандурима, плавушама, алкосима…) који ће вас насмејати до суза. У плану је и друго издање и ЦД.

Коме он препознатљивим (попут заштитне марке) уводом: „Куме, куме, је л си чуо овај…” није испричао виц у кафани или на улици – тај и није Крагујевчанин.
Крагујевачки глумац, доајен сцене Братислав Славковић Кеша (70), већ деценијама је краљ крагујевачког приповедања вицева, права жива ходајућа вицотека. После свих ових година из штампе је недавно изашла и његова књига одабраних вицева непретенциозног наслова „Ха! Ха! Ха!”, која треба да асоцира на чист, непатворен хумор и искрено засмејавање читалаца.
Књига се дуго „крчакала” и припремала.
– Настала је на наговор мојих пријатеља из „Театра” и „Балкана”. Годинама и у више наврата су ме наговарали да је направим и ја сам помислио – што да не. Рекох: „Пошто све те вицеве имам у глави, ако „одем” ја – одоше и вицеви, духовит је по обичају Кеша.
Ипак, прошлог лета је озбиљно прионуо на рад. У томе му је помогла млада колегиница Софија Мијатовић, која студира глуму у Новом Саду и која је током распуста откуцала у Дому омладине Кешине одабране вицеве на лап топу.
За прелом се побринуо Игор Лазаревић, графичко решење корица – „Болан Мујо!” и „Болан Хасо!” осмислио је Милош Славковић, Кешин син који се бави графичким дизајном, а као у правој породичној мануфактури за лектуру и коректуру издања побринула се његова супруга Светлана Славковић.
Књига је објавила „Призма”, а на њој пише да је штампање помогла крагујевачка Скупштина града. Али, живот је изгледа највећи виц…
– По договору, Скупштина града Крагујевца требало је да сноси трошкове опреме и штампања књиге. У међувремену догодила се смена градских власти, тако да ћу изгледа морати да поново пишем захтев, помирен је са овом, не баш веселом судбином наш саговорник.
Али, да се вратимо на веселије теме. У књизи је око 200 (на исто толико страна) вицева, а Кеша је сам направио њихову селекцију.
– Определио сам се за вицеве који су по мени свевременски. Књига почиње бајкама, па преко басни, има ту свачега, по областима: школство, пословни, о браковима, алкосима, пензионерима, Муји и Хаси, плавушама, пандурима…, каже аутор, чија је замисао и била да издање буде џепно, пригодно за прелиставање кад инспирација пресуши и згодно за подсећање на антологијски хумор.
Тираж издања је 500 примерака, добар део је већ разграбљен (цена је 500 динара), а Кеша најављује да ће се ускоро моћи набавити у књижарама, на трафикама и у кафанама – што да не.
Књига „Ха! Ха! Ха!” изашла почетком године већ је имала и своје две промоције, 18. фебруара у холу Кешиног „завичајног” и матичног Театра и прошле недеље, 17. марта, у „Балкану” где је на њеном представљању о „феномену Кеша” надахнуто говорио професор др Драган Батавељић Батке. У догледно време књига са његовим вицевима биће промовисна и у кафани „Сквер”, прекопута „Палигорића”, нашем СКЦ-у и Удружењу Крагујевчана у Београду…
Кеша као аутор планира и ново, проширено издање, али „проширено” пратећим ЦД-ом, на којем ће бити снимљени нови вицеви, такође у његвом избору, али и глумачкој интерпретацији. Међутим, ни то није све када су у питању Кешини „издавачки планови”. Ради на још једној књизи која носи (радни наслов) „Душа града” у којој жели да од заборава отргне и сачува многе обичне људе, Крагујевчане који су нас забављали својим форама и доскочицама у кафани, продавнци, на радном месту… Хронолошки ово издање (за)почиње духовитим маторцима који су обележили Кешино детињство сталним и духовитим шалама на игралишту „Заставе”, па до данашњих дана.
Како изгледа, макар смеха нам неће недостајати.

ИЗБОР ВИЦЕВА ИЗ КЊИГЕ

За свакога по нешто

Удвара се дрво дрвету.
– Хајде да водимо љубав.
Друго дрво одговара:
– Не могу, имам фотосинтезу.

Чега се слепи миш највише плаши кад спава?
Да не добије пролив.

Разговарају две роде. Прва пита другу:
– Где ћеш?
– Носим једну бебу срећним родитељима. А ти?
– Ја идем у један манастир.
– Шта ћеш тамо, ту не требају децу?
– Знам, али не могу да одолим. Кад се ја појавим настане таква паника.

Учитељица пита децу шта је најтеже на свету. Деца одговарају:
– Најтежа је жива, гвожђе, олово…
А мали Перица каже:
– Најтежа је кита мога тате.
– Срам те било, како тако разговараш и откуд ти идеја да је то најтеже?
– Не знам учитељице, само сам синоћ, кад сам легао да спавам, чуо како мама каже тати: „Ово чудо не може ни Бог да подигне”.

Ћерка у соби узела вибратор. Отац гледа кроз прозор. Кад је завршила, ћерка се облачи и одлази у град. Отац сео на кревет и гледа у вибратор. Пролази комшија и пита:
– Шта радиш?
– Седим и пијем пиво са зетом.

Орао Миле њиву, па прилегао у ’лад. Жена му поставља ручак, па се натрћила, задигла се сукња, гаће не носи… Он је приупита:
– Милева, ’оћемо ли ми прво да је’мо или да водимо секс?
А она се као размишља:
– Мени свеједно, ал’ после да ручамо.

Свадба. Прва брачна ноћ. Јутро. Снаја износи свекру и свекрви слатко, кафу, ракијицу… Свекар пита:
– Снајо, где је вода?
Она отрчи, донесе воду, а свекар пита:
– Је л отекла?
Она одговори:
– Јесте вала, не могу да седим.

На дан свадбе ујак се понуди младожењи:
– Синко, ако ти треба нека помоћ, само ме зови.
Повукли се младенци у собу и зове младожења ујака:
– Ујко, ова не зна да пуши, дођи да јој покажеш!

У купеу воза седе Шиптар, Цига и Лала. Лала би да са неким прича, па пита Шиптара:
– По говору, ја бих рекао да си ти Шиптар?
– Не, ја сам Албанац.
Пита Лала Цигу:
– По говору, ја бих рекао да си ти Циганин?
– Не, ја сам Ром.
Ућуте. Цига пита Лалу:
– Је ли, бато, по говору ја бих рекао да си ти Лала?
– Не, ја сам тулипан.

Фото: Дивна, Текстови: „Кеша вицеви“

извор: крагујевачке,                пише: Зоран Мишић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар