Коњички спорт у Крагујевцу – хиподроми Крагујевца

Коњички спорт у Крагујевцу има дугу традицију. Прве официрске коњичке трке одржане су 1887. године, а већ 24.

Коњички спорт у Крагујевцу има дугу традицију. Прве официрске коњичке трке одржане су 1887. године, а већ 24. јуна 1889.године на иницијативу Министарства војног основано је прво Обласно Коло јахача „Кнез Михаило„, са задатком унапређења и развоја племенитог коњарства.

Прво хиподром на коме су и биле прве трке у Крагујевцу је био на „Вашаришту“ и звао се „Михајловац“ и ту су се трчале трке од  14. септебра 1889.године  до 1929.године. Становљанско поље је отворено 1930.године и тада је то био модеран хиподром по узору на француске хиподроме. Дакле свега 11 година је тај хиподром баштинили неку традицију, јер после Другог рата  једва да је било некакавих трка. Трке у Крагујевцу су се први пут одржале 1887.године и то су биле официрске трке. Тек две године касније (1889) крећу да се трче званичне трке на уређеном хиподрому. Податак из 1866.године, где каже да је Крагујевачки округ имао око 98.000 становника и око 6700 коња. Истина то нису била тркачка грла, али за трке тога доба је барем половина тих грла могла да иде у некакаве трке. Поред тога има податак да је у Крагујевцу била државна пастувска станица и да су 1867.године опасивали пастуви Моравац , Јупитер и Перуван и да су те године опасали 86 кобила. То је била прва година рада пастувских станица по Србији и сви пастуви су били власниство ергеле Љубичево. Нешто касније 1878.године су у Крагујевцу били стационирани пастуви Хермелин, Тамерлан, Орук и Молтке, али није познато колико су опасали кобила. Дакле база коња је била веома велика и сасвим је нормално да су тада кренуле да се одржавају трке .

Поред тога мало се зна међу коњарима  да је у то доба била тежња да се истерају Турци са Хелма (Балкана) и да је формирано витешким друштво, где су коњаници и коњари били саставни део тог друштва. Касније је и „Коло Јахача“ било део тог друштва. То је био национални пројекат да се кроз разне видове окупљања народа рашири витешки дух, који је био увод у балканске ратове. Један од челних људи Витешког друштва је био Милоје С. Милојевић, највише оспоравани историчар и човек чије се књиге и дан данас налазе закључане у неком сефу. Забрањен је због истине о историји Срба, а Бугари су га још  онда прозвали луди Милоје, јер им се није свидела истина. Данас се он мало спомиње међу коњари, а имао је итекаквог утицаја на популаризацију и масовност трка у Србији. О Шумадијском колу јахача има доста података, па ради истине, ево и неких конкретних детаља у вези хиподрома Становљанско поље .

Година 1928. је историјски важна у раду Шумадијског кола јахача. Дугогодишње тражење да се тркалиште „Михајловац“ измести са Вашаришта, или да се измести сточна пијаца, тек у овој години стиже на ред  да се реализује. Својим дописом од 6. марта 1928.године Управа Кола јахача обратила се Суду и Одбору општине града Крагујевца, са молбом да се дефинитивно реши локација једног  сталног тркалишта у граду које се, све више увећава и шири, тако да на Вашаришту трке ускоро неће моћи да се одржавају.

Већ после неколико дана, својим актом број 7416 од 15. марта 1928.године Суд општине града Крагујевца  доставио је Колу одборски одлуку број 6479 да се Колу уступи на бесплатно коришћење земљиште за изградњу тркалишта, на Становљанском пољу, на крају насеља Радничка Колонија АТЗ. Био је ово крупан корак који је касније резултирао изградњом једног од најлепших хиподрома у земљи, како су писале новине тог доба.

Мора се напоменути да је градска управа овај корак предузела, донекле, из нужде, јер је изградњом учитељске школе, са двориштем, била заузета готово половина простора који је коришћен за тркалиште. (Женска учитељска школа завршена је управо те, 1928.године. Школа је освећена  5. новембра 1928.године, а са радом је почела већ  7. новембра 1928. године. – „Југословенски дневник“, 14. април 1931.године.

Коначно, 13. јула 1930.године после свечаног освећења, уз присуство преко стотину гостију са стране и многобројног грађанства, отворено је ново тркалиште – хиподром „Становљанско поље„.

Иначе да додамо пар историјских података за Становљанско поље. Пре изградње хиподрома, на том пољу деценијама је било војно вежбалиште (егзекциристе, од реци егзерцир). Становљанско поље је историјски вазно место у историји Србије, јер ту је 1877.године почела такозвана Тополска буна, која је окарактерисана као међудинастички обрачун .

Потенцијали једног од најбољих хиподрома на Балкану и Европи, где су некада стасавали најбољи џокеји, годинама нису искоришћавани. Прављен за време Краљевине Југославије, по узору на енглеске, крагујевачки хиподром ће поново оживети, тако да се одржавање првих трка након 7 година , очекује у августу и септембру ове године. Реализација споразума, потписаног између Спортског центра „Младост“ и коњичког друштва „Шумадија„, одвијаће се у више фаза, а подразумева уређење стазе, ограде око хиподрома и израду трибина. Циљ потписника споразума је, како су истакли, уређење једног од најлепших простора у граду, развој коњичког спорта и школе јахања.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар