Крагујевац у свему први – Све почело са Атанасијевим Фехтовањем – пише Зоран Мишић

Крагујевац у свему први, па и у спорту СВЕ ПОЧЕЛО СА АТАНАСИЈЕВИМ „ФЕХТОВАЊЕМ” Као прва модерна престоница Србије

Крагујевац у свему први, па и у спорту

СВЕ ПОЧЕЛО СА АТАНАСИЈЕВИМ „ФЕХТОВАЊЕМ”

Као прва модерна престоница Србије наш град је у много чему био први, па и у зачетку, организованог бављења спортом, физичком и телесном културом. Ове недеље навршава се пуних 175 година од када је ректор Лицеја Атанасије Николић у Крагујевцу покренуо своју школу „фехтовања” (мачевања) што се узима за почетак српског спорта. Мачевање је подстакло, гимнастику, стрељаштво, јахање…

Један од најревноснијих хроничара крагујевачког спорта и искрени заљубљеник у „стара добра времена”, наш стални сарадник Мића Ранковић, не без поноса (као, уосталом и бројни други наши суграђани) воли да нагласи да је наш град у много чему био први. Као прва престоница модерне српске државе Крагујевац је изнедрио: прву Гимназију, Лицеј, Театар, прве новине, штампарију… У њему је одржан први српски бал, организована прва светосавска прослава, изливен први топ, засветлела прва сијалица на Балкану, основан први Биро за изгубљене ствари (у Милошевом конаку), отворена прва модерна кафана „по европском моделу” („Костина кафана” газде Косте Јовановића из 1822. године), основана прва државна апотека, полагана прва гимназијска матура школске 1876/77. године (није постојала као завршни испит до друге половине 19. века)… И још много тога.
Али, у свем том „набрајању” педантни и приљежни Ранковић не пропушта прилику да нашу јавност „опомене и упозори” на још један велики и значајни јубилеј.
– У Крагујевцу је и званичан почетак бављења организованим спортом и физичком и здравственом културом. Управо ове недеље, тачније 14. децембра биће тачно 175. година од тог догађаја, каже Ранковић.
Почетак бриге о телесном здрављу и физичкој спреми и кондицији поклопио се са доласком у наш град првог ректора Лицеја Атанасија Николића.
Покренувши многе ствари у Крагујевцу и Србији, од писања и штампања уџбеника, побољшања пољопривреде и сточарства, преузимања Театра од Јоакима Вујића (прво код нас а касније и у Београду „театар на Ђумруку”) оне је у наше крајеве донео и усадио навику „свакодневног теловежбовања”.
Као ректору Лицеја Николићу није требало много да уочи да су ученици крагујевачких школа – Гимназије и Лицеја изузетно закржљали и да се неправилно телесно развијају.

Ђаци нездрави и закржљали

– Тим поводом је 14. децембра 1839. године званично поднео захтев самом кнезу Милошу Обреновићу да при Лицеју оснује школу „фехтовања” – тадашњи израз за мачевање, који је књаз одмах и одобрио. Све је то педантно записао и пренео професор милен М. Николић у гимназијској „Споменици” поводом њене стогодишњице и тај датум се узима као званичан почетак организованог бављења спортом у Србији „од Београда па на ниже”, истиче наш саговорник.
Пошто се до тада у нашим школама никакав значај није придавао телесном вежбању и физичкој културу ректору Николићу при обуци крагујевачких пионира мачевања помагао и његов колега лицејски професор Никола Петровић, а Милен Николић бележи да су ову „приватну школу фехтовања” сем гимназијалаца и лицејаца похађала и деца угледних крагујевачких грађана и Милошевих дворана.
Ову чињеницу потврђује и наш познати историчар спорта Милојко Тубић у својој књизи „Југословенски спорт” где у о одељку о Србији каже: „У Кнежевини Србији Атанасије Николић 1839. године покреће приватну школе за мачевање коју похађају крагујевачки ученици и друга крагујевачка омладина”, евидентирајући да је сличну школу у Београду „тек” 1843. године основао извесни Јован Нинић.
Мачевање иницирало озбиљно и организовање и осталим спортским дисциплинама, пре свега гимнастиком, стрељаштвом и јахањем али и стручнијем приласку предавању физичке културе у српским школама.
Ранковић не пропушта прилику да нагласи да су и на том пољу заслужни људи који су или рођени или радили у Крагујевцу.
– Наставник који је предавао фискултуру у крагујевачкој Гимназији и Учитељској школи – такође првој у Србији основаној 1870. године Предраг Предраговић написао је и први уџбеник о физичкој култури код нас под именом „Кратка упуства за предавање гимнастике”, каже Ранковић.
Због побољшања квалитета наставе физичке културе у Крагујевцу је током летњег распуста 1872. године у Учитељској школи организован једномесечни курс за наставу физичког који је држао Предраговић. На њему је учествовало 75 учитеља и наставника што је у оно време било око 15 посто укупног просветног кадара у Србији. Због успешности курс је поновљен и наредног лета а министарство је школске 1872/73. године одштампало Предраговићев уџбеник у 1.000 примерака и поделило га просветарима.

Пионирка женске гимнастике

На гиманстику се са развојем и јачањем државе и њеним потребама (превасходно одбрамбеним) надовезало и стрељаштво. Још 1881. године формирана је Крагујевачка стрељачка дружина (данас „Чика Мата”) која је свој објекат за вежбање добила шест година касније (сада боксерски клуб) на Стрелишту у Великом паркугде се већ у то доба одвијају значајна такмичења.
Шумадијско обласно коло јахача „Кнез Михаило” основано је 1889. године на иницијативу војничког коњичког клуба (трке су се одржавале и раније) а од крагујевачке општине за своје потребе 1895. године добијају терен на коришћење на Михајловцу у данашњем Вашаришту. Данашњи Хиподром на Становљанском пољу подигнут је тек 1930. године.
Своју причу о томе „Крагујевац у свему први”наш саговорник Мића Ранковић завршава и подсећањем на чињеницу да је и прва жена – наставница гимнастике баш рођена Крагујевчанка. Реч је о Наталији Ристић (рођена 1880. године) која еј гимнатиком почела да се бави 1895. гоидине у Витешком друштву за гимнастику и борење „Душан Силни”. Испит за наставницу гимнастике положила је 1900 године и била прави пример ондашњим родитељима да „пуштају” женску децу да се баве спортом а касније предавала физичку културу у београдској Вишој женској школи „Краљица Драга”.
Баш због свега овога побројаног и наведеног Мића Ранковић сматра да би било пригодно да се објави књижица и публикација у којем би се навеле све области па и спортске у којима је наш град био први. Само да се нађе неко од садашњих „првака” да изнесе ту „тежину првине”.

БУРНА ИСТОРИЈА ЈЕВРЕМОВОГ КОНАКА

Од балова и Светог Саве до поште и начелства

Здање у којем су се одвијале многе значајне (и прве ствари) у време Милошевог столовања у Крагујевцу (али и после тога) био је Јевремов конак.
Господар Јевремов конак била је спратна зграда подигнута 1837/38. године. Подигао ју је Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша да би имао где „обитовати” кад послом дође у нашу варош. Зграда је била на плацу испред некадашњег хотела „Дубровник” (данас „Рајфајзен банке”) дужине 22 и ширине 16,5 хвати (стара мера за дужину исноси око 1,9 метара) и имала је 18 соба са четири магазе и једним „мутваком” (мрачна и влажна просторија – ћошак). У овом задању је повремено била и касарна, гостински конак са преноћиштем са све службене посетиоце престонице (по Милошевом указу све особе које нису имале никаквог посла у Крагујевцу могле су у њему да бораве три дана о трошку двора и ако за то време не пронађу службу биле су дужне да напусте варош), једно време у њему је била смештена и пошта… Године 1838. је у њега усељен Лицеј, а по његовом премештању за Београд 1841. године у њега је пресељена Гимназија. У њему је одржан први бал 1834. године које је уприличио сам кнез Милош у част добијања великог турског ордена којим га је одликовао лично султан (забележено је да је свих 200 званица било по прписаном „дрес коду” одевено у „сватовску одећу”)… а 1840 године (такође заслугом Атанасија Николића) у њему је одржана прва прослава Светог Саве као школског патрона.
У Јевремов конак се на крају у другој половини 19. века уселило Начелство округа крагујевачког као установа која се најдуже задржала у овом задњу, па су га стари Крагујевчани и звали „Старо Начелство”. Конак је порушен после Првог светског рата 1925. године.

извор: крагујевачке новине                                                          пише: Зоран Мишић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар