Крагујевачки аеромитинзи – Аероклуб и Соколство

Аероклубови као релативно нова удружења природно су желели да имају што ближу сарадњу са традиционалним и патриотским националним

Познато је да спорт позитивно утиче на јачање националне самосвести. Тако је и јачање Соколског покрета у нашој земљи и нашем народу позитивно утицало на васпитање генерација ко- је су на својим плећима изнеле Балканске ратове и Први свет- ски рат. Из ових ратова Србија је изашла као победник а српски народ уједињен у једну државу. Показало се да су официри и војници који су прошли Соколску обуку били најспремнији и најспособнији, зато је намера новостворене државе, Краљевине Срба Хрвата и Словенаца касније Југославије, била да се и убудуће омладина васпитава у Соколским и сличним удруже- њима која подстичу патриотизам и јачају борбени дух и тело.

Српска авијација створена у претходним ратовима била је још млада и требало је радити на пропагирању значаја авија- ције у будућности. Тако у циљу упознавања најширих народ- них маса са авионима стварају се Аероклубови чији је зада- так да код становништва стварају интересовање и љубав према аеронаутици и авијацији као и да оспособљавају кадрове који ће војску служити у том роду војске али и да окупљају бивше и садашње пилоте у својим редовима. Оснивач Аероклуба и његов доживотни почасни председник Светислав Хођера био је истакнути члан Сокола и учествовао је са жупом Душан Силни на свесоколском слету у Прагу.

Група чланова Соколског друштва из маја 1926. године (колекција Јевђа Јевђовић)

Група чланова Соколског друштва из маја 1926. године (колекција Јевђа Јевђовић)

Аероклубови као релативно нова удружења природно су желели да имају што ближу сарадњу са традиционалним и патриотским националним организацијама. У време диктатуре најмоћнија таква организација био је Соко Краљевине Југославије. У складу с тим намерама Средишна управа Аероклуба је на својој седници одржаној 13. фебруара 1930. године донела следеће одлуке:

1. да се све организације »Наших крила« упишу у чланство Сокола.

2. да се свим силама утиче да и сви чланови »Наших крила« постану чланови Сокола;

3. да се на наредној главној скупштини унесе у статуте овај додатак »да сваки члан Наших крила треба да буде и члан Сокола;

4. да се ступи у везу са осталим друштвима како би и она повела акцију у овом правцу;

5. да се приликом овогодишњег свесоколског слета у Бео- граду изврши такође први слет свих аероплана набављених у нашој земљи у току ове године од стране организација и члано- ва »Наших крила«, који представљају почетак добровољне ју- гословенске ваздушне флоте. Да се на овај слет југословенских крила позову и чехословачки и пољски аероклубови са својим ескадрилама. На овај начин, у једној величанственој свечано- сти да се манифестује идеја присне везе између »Соколства« и »Наших крила« а и сваког другог патриотског подухвата.

Кад говоримо о Крагујевцу почетна година што се Аероклуба тиче је 1926.година. У великој сали окружног одбора одржан је 10. 1926. године састанак пријатеља Аероклуба. Тог дана одржана је скупштина на којој је изабрана прва управа овог удружења у нашем граду.

Од двадесет чланова изабраних у прву управу Аероклуба. пет су чинили истакнути чланови Сокола. За првог потпред- седника је изабран Војислав Калановић тадашњи председннк општине и председник Суда части Соколског друштва; Чланови управе су били: Миленко Варјачић потпуковник један од зачетника Соколског друштва и први секретар друштва а тада члан управе; Ђура Брзаковић велики жупан у пензији један од најстаријих чланова Сокола и једно време старешина Со-колског друштва; Милоје Павловић професор и дугогодишњи старешина Соколске жупе; Душан Ђурић адвокат, резервни пилот и режисер у Соколском позоришту друштва Крагујевац I; Поред ових било је још чланова друштва у управи и чланству. Каснијих година чланови одбора Аероклуба били су и следећи истакнути соколи: Вељко Лемајић зубар – секретар Аероклуба, Танасије Голић, професор – члан Управе Аероклуба, Светислав Васиљевић рез. авијатичар- секретар Аероклуба, Душан Јакшевац апотекар – члан управе Аероклуба, Живота Јовичић капетан I класе – члан Надзорног одбора Аероклуба, Бранко Милићевић, сарач – члан Надзорног одбора деловођа, Никола Банковић, пословођа ВТЗ – шеф моделарске секције и I секретар Аероклуба Крагујевац, Тодор Димитријевић судија, Средоје Каранац инжењер – председник Аероклуба, Драгић Поповић учитељ – члан Надзорног одбора Аероклуба, Ђорђе Аранђеловић, ђенерал — члан управе Аероклуба.

Нажалост, спискови чланова Соколског друштва нису сачувани тако да су ови подаци произишли из делимично сачуваних спискова управа Соколске жупе и Соколских друштава Крагујевац – матица и Крагујевац 1.

Јевђа Јевђевић правник

Крагујевачки аеромитинзи,
Вељко Лековић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар