Крагујевачки играч Филип Костић на одмору у родном граду – пише Зоран Мишић

Лето је време када у Крагујевац са разних меридијана пристижу наши спортски асови са светских борилишта и стадиона.

КРАГУЈЕВАЧКИ ИГРАЧ ФИЛИП КОСТИЋ НА ОДМОРУ У РОДНОМ ГРАДУ

 Фудбал ми је све у животу

 Лето је време када у Крагујевац са разних меридијана пристижу наши спортски асови са светских борилишта и стадиона. Први од њих уочен у чаршији је фудбалер Филип Костић, звезда холандског „Гронингена” који једномесечну паузу у тамошњем првенству користи и за одмор али и индивидуалне тренинге на „Чика Дачи”. Иако око његовог преласка у нови клуб постоје бројне „лицитације” Филип се само осмехује наглашавајући да је задовољан тамо где је и да о његовој даљој каријери има ко да размишља.

Чим крене лето, ето и наших и то са свих страна. Крагујевачки интернационалци у свим спортовима, штрпну мало од летњих одмора и пауза да обићу завичај. Један од њих, међу првима уочен „свевидећим оком” чаршије је и млади фудбалер Филип Костић (21), звезда холандског „Гронингена”.

Пошто са њим разговарамо у познатој, старој градској кафани, јутро после дебакла актуелног светског првака, прво питање се само намеће – синођња игра Холанђана који су демолирали Шпанце.

– Наравно да сам гледао утакмицу и навијао за Холандију. То су све играчи против којих ја играм у лиги и сами сте све видели како код њих то функционише у националном тиму. На терену пратим њихов развој и гарантујем да ће сви они израсти у фудбалере светског калибра, не крије Филип своје импресије али и не жели да лицитира о њиховом евентуалном домету на садашњем Мундијалу.

– Домети су им у сваком случају високо, сада видећемо, колико али групу пролазе сигурно, тврди он, који на овом Светском првенству сем за Холандију, земљу у којој зарађује свој играчки хлеб, навија и за остале „наше Балканце”.

По њему у тој утакмици читав свет је могао да се увери какав је „холандски ситем”.

– То је фудбалски начин рада и размишљања по којем и ја радим тамо. Много труда, дисциплине и залагања. Захтева се од фудбалера да играју срчано, борбено и непрестано изгарају на терену све време. Репрезентација им је добро конципирана, идеални спој искуства и младости. Ту су асови попут Ван Персија, Робена и Снајдера а остали су сви млади и жељни борбе и фудбалског доказивања, сматра он, додајући и да холански стручни штаб ништа није препуштао случају: „Сам Ван Гал са Персијем и Робеном долазио је на све утакмице потенцијалних кандидата за репрезентацију у последња три-четири кола холандске лиге. Личну су радили скаутинг младих играча”, наглашава Костић.

 Фокусиран на свој „посао”

Скроман и трезвен какав је одувек био Филип Костић се само осмехује и на разноразне „друге лицитације” које се данима помињу по нашим медијима у вези његовог будућег трансфера. Иако новине помињу „Ајакс”, „Спортинг”… Он је чврсто на земљи и зна своје обавезе и своје задатке. У шали каже: „Још је рано о томе да се говори, али хоће ме ти зелено-бели”, алудирајући на боје дресова „Гронингена” и „Спортинга”.

– Добио сам одмор од месец дана и у Крагујевац сам стигао крајем маја. Сем одмора, ову паузу користим и з аиндивидуалне тренинге на „Чика Дачи” по програму који сам донео из Холандије. По повратку тамо чекају ме мерења, морам да сам у форми јер одмах започињемо са припремама за Евро лигу у којој играмо кфалификације у трећем и четвром колу. Дакле, припреме почињем са „Гронингеном” и то је мој једини посао на који сам до краја фокусиран. Све остало није моја посао и ја се не бавим тиме и сигуран сам да ће се завршити на најбољи начин по мене, каже Филип који и не крије да је у свакодневном контакту са својим менаџерима овде у Србији.

Захвалан је и свом старом клубу „Радничком” који му је омогућио да тренира у Шумарицама.

То је мој клуб и ово је мој град. Шта год да се деси волећу их заувек. Жеља ми је да на крају каријере поново заиграм за „Раднички” и на тај начин затворим свој играчки круг, а до тада, али када будем старији и још спремнији амбиција ми је Енглеска, „признаје” он.

Наш „Раднички” прати преко медија кад год му то обавезе дозволе.

– Пратио сам их кад год сам и колико год сам могао. Видео сам да их на почетку сезоне није ишло али смо на крају имали среће и опстали смо. То је супер и моја је жеља да у наредној будемо при самом врху табеле, навија Филип.

За холандску лигу каже да је добро организована и доста праћена.

– Они играју офанзиван, брз, оштар фудбал са пунопростора у игри „један на један” и „један на два”. На утакмицама „пада” пуно голова и то је разлог њихове посећености. Навијачи су бучни као код нас али пуно дисциплинованији због страха од законских санкица, истиче Костић који је у сјајном односу са „Фанатиксима” навијачима „Гронигема”.

Фудбалски ас Филип Костић, рођен је у Крагујевцу 1992. године у насељу Велико поље код Грошнице. Као шестогодишњи клинац прве праве фудбалске кораке направио је у Школи фудбала „Фитнес”, а потом прелази у најстарији градски клуб „Шумадију” где проводи три-четири године. Као петнаестогодишњи кадет долази у „Раднички” где је играо пуних пет сезона.

Од самих почетка играо је на позицији левог везног и то „место” није мењао ни у професионалној и интернационалној каријери, што стоји, не без поноса и на његовој одредници на свезнајућој „Википедији”.

– Фудбал ми је све у животу, је његов омиљени мото и гесло.

За наше „Црвене” дебитовао је у Ваљеву против тамошње „Будућности” док је „Раднички” био члан треће лиге. Са том екипом „прошао” је сва искушења трећег и другог ранга и стигао до прве лиге.

– Од тада је све кренуло на боље, смешка се он.

Холандија за Србе прави избор

На питање да његов животно-спортски пут донекле подсећа и на каријеру, такође, нашег суграђанина Данка Лазовића (Крагујевац, „Фитнес”, Холандија) , Костић је баш искрен:

– Пуно сам размишао о њему али не само о Лазовићу него о свим нашим фудбалерима који су играли у Холандији: Кежману, Ђуричићу, Сулеманију, Тадићу… Ко год да је од наших играо тамо направио је сјајну каријеру и није пропао као играч. Видите само какву сада каријеру гради Душан Тадић, који је такође био играч у „Гроненгему” и према коме „кројим” свој пут, истиче Костић, додајући да су српски фудбалери, поготово Кежман и Лазовић, и данас љубимци холандских фанова и навијача и да уживају изузетан углед у земљи лала.

Поред бројних спортских обавеза, тренинга, припрема и утакмица у Гронигему има времена и за себе и свој приватни живот.

– Тамо се дружим са једним ортаком Симом из Новог Сада који није из света спорта али ми је по доласку много помогао око папира, језика, свега, не заборавља да помене он, истичући да је холандски језик прилично специфичан и тежак, да га је учио и научио – али махом „фудбалски”, док се у свакодневном животу више користи енглеским који холанђани савршено говоре.

Као младом човеку, у туђини, највише му значила подршка породице.

– Прва година, као и свима била ми је најтежа. Чланови моје породице често су ме обилазили и много су ми значиле посете мајке и брата који дођу на десетак-петнаест дана, не крије он.

Такође, није ни играо у тиму од првог момента јер је морао да прође период уклапања.

– Био сам нов. Морао сам да се поривикнем на тамошњи начин рада, језик, све… Али сам видео да рачунају на мене, јер ме нису давали на позајмицу, сматра он не заборавивши и да помене стручњаке са којима свакодневно ради и који су од првог дана са њим у клубу и на терену – тренере Ервина ван де Луја и Дика Лукина.

Прошле сезоне у зелено-белом дресу дебитовао је против „Херенвена” а од ове је заблиситао у пуном сјају истакавши се головима и асистенцијама.

– Позиција за коју играм је веома битна за екипу и мој задатак је да реализујем што више асистенција. Али, ове сезоне имао сам више голова него аситенција, чак 11 у односу на девет додавања, педантно рапортира Филип.

 Свим срцем уз „Раднички”

Његов одлазак у Холандију и прелазак у „Грониген” био је пропраћен највећом фудбалском афером на нашим просторима и хапшењем појединих градских челника. Филип Костић се не либи да и томе прозбори коју:

– Не само да сам пратио читав случај, него сам, пре две године, у децембру када сам први пут дошао кући морао и да идем у суд и дајем изјаве. То се све завршило као се завршило, јер ја зиста нисам могао да им дам неке нове информације. Чак се и жена која ме је овде саслушавала љутнула на мене „што ми је све то смешно” а, заиста нисам могао да схватим због чега сам ту доведен, сумира он „Костићгејт” наглашавајући да због тога није имао проблема у новој средини као и да су га људи из „Гронигена” у свему подржали без икаквих проблема.

Иако је играо за све млађе националне селекције и кадете и омладинце, ових дана на америчкој турнеји није био на списку В. Д. селектора Друловића.

– Из одређених разлога изостао је позив од Друловића али знам да сам  под „присмотром” стручног штаба. Играње у репрезентацији је највећа част за сваког фудбалера, и ја једва чекам позив на који бих се увек и радо одазвао, поручује он.

Али, непоручује само то и Друловићу него и својим суграђанима.

– Поздравио бих овим путем, преко „Крагујевачких” новина све Крагујевчане, а посебно навијаче „Радничког” чувене „Црвене ђаволе”. Желим им да бодре наш „Раднички” у свим спортовима а највише у фудбалу и буду уз наш клуб и тако му помогну да се у наредној сезони изборе за сам врх табеле и Европу, поручује искрено Филип Костић из Европе за коју се он сам лично и мушки изборио.

Сад само још да се и други угледају на њега.

извор: Крагујевачке                                                                 пише: Зоран Мишић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар