Крагујевачки млади глумац Богдан Милојевић дипломирао са чистом десетком – пише Зоран Мишић

Још један изданак чувеног крагујевачког глумишта Богдан Милојевић дипломирао је глуму на приштинском Факултету уметности и то са

КРАГУЈЕВАЧКИ МЛАДИ ГЛУМАЦ БОГДАН МИЛОЈЕВИЋ ДИПЛОМИРАО СА ЧИСТОМ ДЕСЕТКОМ

 Тек сада креће права борба

 

Још један изданак чувеног крагујевачког глумишта Богдан Милојевић дипломирао је глуму на приштинском Факултету уметности и то са највећом оценом пре две недеље на сцени „Звездара театра”. Током студија, сем представа са својим класићима имао је среће да учествује у пројектима Емира Кустурице и Радоша Бајића али је, на његову жалост, остао ускраћен за професионално искуство на крагујевачким сценама. Академија је једно а тек сада следи права борба за ангажман, трезвено тврди млађани Милојевић

Надалеко чувено и са огромном традицијом крагујевачко глумиште, од пре две недеље богатије је за још један изданак, наш млади глумац Богдан Милојевић (23) дипломирао је и то са чистом десетком. Милојевић је био студент приштинског Факултета уметности у класи професора Милана Плећаша и његовог асистента Немање Савковића а дипломску представу и то дуплу („Породичне приче” Биљане Србљановић и „Љубавно писмо” Косте Трифковића) његови класићи и он извели су 26. маја на сцени „Звездара театра”. Представа је прошла веома запажено, па није ни чудо што су сви студенти са ове класе оцењени десетком, на челу са нашим Милојевићем који је у Трифковићевој комедији тумачио лик доктора Васе Видића.

– Још од почетка четврте године тражили смо добар текст у којем би сви били равноправно заступљени у дипломској представи. Схватили смо да је веома тешко пронаћи такав комад са написаних девет ликова у којем би свако од нас могао да искаже своје умеће и оно што смо научили током школовања, па смо се одлучили за два комада које смо одиграли исте вечери као један сценски догађај, каже Милојевић, додајући да су имали помоћ од професорке дикције, глумице Адријане Виденовић која им је омогућила да наступе на сцени „Звездаре” где су радили читавих месец дана.

На дипломској представи радили су напорно и предано још од октобра прошле године али им се труд очигледно исплатио јер је представа одлично прошла и код колега, професора и критике, тако да јој „следи” дуг и активан живот те млади дипломци имају већ позиве да их играју на сомборском позоришном маратону, фестивалу на Сцени „Раша Плаовић” у београдском Народном позоришту, а Богдан Милојевић се искрено нада да ће је видети и овдашња публика.

 

Привилегија студената глуме

Глумац Богдан Милојевић рођен је у Крагујевцу 1991. године, ишао је у Основну школу „Радоје Домановић” и средњу медицинску.

– У медицинску школу сам се уписао на наговор мајке Наташе, али сам одувек знао да је глума моје трајно опредељење. Њу сам препознао као савршенство још са пет година гледајући култног „Радована Трећег” чију сам сваку реплику знао напамет још као петогодишњак. Тако је на мене пресудан утицај да постанем глумац имао Зоран Радмиловић, а не отац како неки сматрају, искрен је и духовит Богдан, иначе син дугогоидишњег члана ансамбла нашег Театра глумца Александра Милојевића Лије.

Попут многих других будућих крагујевачких хистриона и Богдан је био члан Дечије позоришне радионице и Драмског студија код легендарне Славице Урошевић Слаје и већ тада је чврсто одлучио да ће његов животни позив бити глума и сцена.

– Породица ме је у томе подржала а једино што ми је отац сугерисао било је да још једном „добро, добро и добро размислим” пре него што се за то определим. Нисам се двоуимио, тврди он.

Академију је уписао пре четири године. Прво је покушао на ФДУ али му „Београд није био наклоњен” тако да је десетак дана касније постао студент департмана у Косовској Митровици.

– Четири године провео сам на релацији Крагујевац, Митровица, Београд, јер наш факултет има уговор са београдским Домом културе „Студентски град” да свакога семестра током школовања тамо проводимо по пет недеља. Било је то пренапорно не само физички већ и финасијски али се ни једнога тренутка нисам покајао, јер сам знао да радим праву ствар и оно што волим, одлучан је млади Богдан.

По њему, имало је такво школовање и добрих ствари.

– Као студенти глуме имали смо привилегију да на представе свих београдских кућа улазимо само са индексом, тако да смо моји класићи и ја сваке вечери учили занат од старијих колега и свако јутро пре предавања сумирали утиске о ономе што смо гледали претходних вечери, тврди наш саговорник.

Драгоцена искуства са снимања

 Такође, током студија имао је среће да учествује у великим и познатим професионалним пројектима.

– Имао сма срећу да одмах након друге године академије будем укључен у пројекат „Равна гора” Радоша Бајића. Била ми је неизмерна част да будем у истим кадровима са сјајним Небојшом Глоговцем, Ненадом Јездићем, Милорадом Мандићем Мандом и непревазићеним доајеном глумишта Радком Поличем. Снимање је било веома напорно јер смо на плус 46 степени морали да носимо пуну ратну опрему и зимску униформу али је било непроцењиво искуство. Сви остали из глумачке екипе односили су према мени као равноправном колеги и партнеру а не као према неком жутокљунцу и почетнику што ћу памтити читавог живота, не крије он.

Тог истог лета 2012. године укучен и у рад на панк опери „Дом за вешање” Емира Кустурице са којом је гостовао у Бањалуци и шпанској Картахени…

– У „Дому” сам статирао али то није био лак задатак јер се све радило кроз музику и певање и пресудну помоћ сам имао од Кустуричиног асистента Бобана Дедејића који ми је помогао да се тачно уклопим у целину толико великог и захтевног пројекта, не заборавља Богдан.

Због тих драгоцених професионалних искустава није могао да попут својих вршњака оде на море али се не каје, вредело је.

– То лето је било најнапорније у мом животу али се исплатило, самоуврен је малди глумац.

Од рада на академији издваја и улогу у „Ожалошћеној породици” на другој години студија где му је професор по први пут поверио главну улогу, тумачио је лик Агатона али и годину дана касније у Молијеровом „Уображеном болеснику” који је као испитна представа учествовао на пратећем програму прошлогодишњег „Стеријиног позорја” и добио сјајне критике од стручне јавности и медија. Богдан је у овој представи тумачио комичан лик надрилекара Томе Дијафаруса. Представа је имала и свој даљи живот, сем испита и на „Стерији” играли су је на Косовској турнеји у Звечану, Лепосавићу… Потом у Краљеву, нишком „Урбан фесту”…

Једино се до сада, професионално није огледао на крагујевачким сценама.

– То ми је заиста жао, али због заузетости и обавеза, најмање сам за ове четири године боравио у Крагујевцу, искрен је он.

Али, даће све од себе да то исправи. Већ има и начин. Уписао је постипломске студије за чији ће дипломски рад одабрати неку добру монодраму.

– Њена премијера биће сигурно у Крагујевцу, обећава Богдан Милојевић, а ми га држимо за реч.

У међувремену, ако коначно стигне – отићиће коначно на море, па следе нове обавезе.

– Тек сада креће права борба за проналажење ангажмана и посла. Дани студирања су завршени, почиње време професионалних изазова и доказивања, свестан је на крају разговора искушења која су пред њим у ни мало лаком глумачком послу малди Богдан Милојевић.

Пожелимо му пуно среће.

извор: крагујевачке новине                               пише: Зоран Мишић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар