Лицеј

При крају прве владе кнеза Милоша Обреновића, на предлог тадашњег министра просвете и црквених послова Стефана Стефановића Тенке

При крају прве владе кнеза Милоша Обреновића, на предлог тадашњег министра просвете и црквених послова Стефана Стефановића Тенке да се „досадашња гимназија на степен „Лицеума возвиси“, основана је 1838. године у Крагујевцу прва виша школа у СрбијиЛицеј.

Кнез Милош Обреновић је 19. јуна 1838. године упутио писмо „попечитељу просвештенија“ у коме му препоручује да набави једног професора који ће истовремено и „директор Лицеума бити“ и једног инжењера који ће „при Лицеуму потребан бити“.

Министар се обратио војвођанским Србима да му препоруче професоре, али како препоручени нису хтели доћи у Крагујевац, за прве професоре крагујевачког Лицеја постављени су Атанасије Теодоровић и Петар Радовановић, тадашњи професори Гимназије. Атанасије Теодоровић постављен је за првог ректора Лицеума. Надзор над Лицеумом поверен је Димитрију Исаиловићу, а у циљу формирања стручне библиотеке Лицеја, министар се обратио Бечу, да му се пошаљу спискови нових и најбољих књига.

Лицеј је првобитно био смештен у „здање на Лепеници, које је варошки шпитаљ (болница) био“, а од 1839. премештен је у нову зграду у „господар-Јевремов“ или „Гостински“ конак.

Предмети који су се изучавали на Лицеју били су само продужетак гимназијског образовања, а професори Атанасије Теодоровић и Петар Радовановић предавали су их све. Били су то општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање. До 9. октобра 1839. Лицеум и Гимназија радили су у истој згради, а тада је Лицеј, као виша школа, одвојен посебном уредбом. Прва генерација „лицејаца“ бројала је шеснаест полазника, подељених у прво и друго филозофско одељење, и како није било уџбеника, учили су из бележака, онако како су им професори диктирали. Већ друге године у Лицеј се уписало тридесет ученика, а шест професора предавало је осам предмета.

У лицеју су, поред поменуте двојице, предавали још и Исидор Стојановић, Коста Бранковић, Димитрије Исаиловић и Атанасије Николић. На предлог Стефана Радичевића, „попечитеља просвештенија“, отворено је 1840. године Правно одељење, на коме су се предавали стручни предмети и које представља претечу Правног факултета и уједно прву правну школу у Србији. У Правно одељење ступало се по завршетку Филозофског одељења, а као први професори на њему забележени су Јован Стерија Поповић и Игњат Станимировић.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар