МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1823 – 1868)

Млађи син кнеза Милоша, рођен у дворском „Шареном конаку“, 4/16. Септембра 1823, одрастао у Крагујевцу и Пожаревцу.

Млађи син кнеза Милоша, рођен у дворском „Шареном конаку“, 4/16. Септембра 1823, одрастао у Крагујевцу и Пожаревцу. Владао је два пута (1839-1842; 1860-1868). Током прве владавине вратио је престоницу у Крагујевац, као и део државних институција (1840-1841). У „Вучићевој буни“, 1842. био је поражен код Жабара и на Метином брду, па је изабрао да оде у емиграцију, у којој је провео 16 година. Најдуже је боравио у Бечу.

Наклоњен идејама просвећеног апсолутизма, током своје друге владавине у великој мери је утицао на живот у Србије. Највећу пажњу је посветио војсци имајући на уму свој основни циљ – протеривање преосталих Турака из Србије. Формирао је народну војску и велику пажњу посветио Тополивници у Крагујевцу, у коју је слао најбоље стручњаке и тајним каналима допремао оружје. Од три скупштине две је држао у Крагујевцу – Преображенску (1861) и Михољску (1867). Преображенска је својим одлукама и законима поништила вредност тзв. Турског устава из 1838. Године. Сматрао је да је начело законитости изнад свега и да све треба држати под контролом, да би се напредовало. За осам година владавине на челу владе, која је била под кнежевим утицајем, била су два Христића, Никола и Филип, и Илија Гарашанин. У то време реорганизовано Друштво србске словесности и је претворено у Србско учено друштво. Искован је први србски динар и започета градња Народног позоришта у Београду. У Крагујевцу је основана Јавна библиотека (1866). Кнез Михаило је био достојанствен, частољубљив и прожет националним осећањем, велики хуманиста и поштен човек. У браку са уграском племкињом Јулијом Хуњади није имао деце. Из једне предбрачне везе имао је сина Вилхема – Велимира Теодоровића (1849-1898), великог народног добротвора. Убијен је у никада расветљеној завери, током шетње Кошутњаком 29.маја/10.јуна 1868. године. У народу је била велика жалост, чак у код оних којима се није допадао његов начин владавине.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар