Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 – Барбалуши, Скадар, 7/ 20. март 1913)

Србски пилот са пилотском дозволом број 1

Михајло Петровић  је био србски пилот са пилотском дозволом број 1. Први србски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку . Припадао је првој групи од шест србских пилота школованих у Француској 1912. године.
Основну школу је завршио у свом селу. 1897.године  је уписао Војну занатску школу у Крагујевцу. 1902.године  је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903.године вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21 – годишњи водник је 1905.године распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910.године у гарнизону Београд. Када је србска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, међу њима је био наредник Михајло Петровић. После успешно положених испита као и медицинских прегледа послат је у једној од првих група у Француску на обуку за пилота. У Француској је крајем маја пошао у Фарманову (Фарман) пилотску школу у Етампу (Етампс). После двадесет дана обуке као први у групи извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке 22. и 23. јуна 1912.године успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих из групе) и тако постаје први србски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979 а.

 

Први балкански рат је започео 8. октобра 1912.године. По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона – мешавина Блериоових моноплане и двокрилаца Хенри Фарман Ф – 20 су састављени до краја децембра. Јануар 1913.године је искоришћен за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман ХФ – 20, који је имао другачије летне караткеристике од авиона истог типа на којем је прошао обуку, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку трупама које су опседале Скадар. По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредни Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 м. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 м и није преживео пад. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу. Наредник Михајло Петровић сахрањен је 8. марта 1913. године у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и сахрањени уз највише војне почасти. На захтев породице, посмртни остаци наредника Петровића пренети су 1931.године у Београд на Ново гробље, где и данас почива.

20. марта 2013.године обележено је 100 година од његове смрти одавањем поште и полагањем венаца.

kaldrmas-kragujevac2096

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар