МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ (1783-1860)

          Кнез Милош Обреновић је Крагујевац учинио славним, изменио његово лице и ниједна прича

          Кнез Милош Обреновић је Крагујевац учинио славним, изменио његово лице и ниједна прича о његовој владавини се не може замислити без Крагујевца. Владао је Србијом 1815-1839. и 1858-1860. године. Крагујевац је одредио за престоницу, највероватније, још 1817. године, када је отпочела градња првих објеката у којима ће сместити кнез и његова породица, а потом цела државна управа, бројна надлештва, чиновници и дворани. Кнежева воља је потврђена на Ђурђевданској скупштини у Враћевшници, 1818.године.

Градња дворских објеката нарочито је била интензивна 1817-1824. године када су довођени бројне мајстори да уреде конаке, молери, градитељи… Сазидана је Стара црква (1818), а до 1830.године установљени су Народни суд (1820) и Конзисторија (1822).

Већина скупштинских заседања је одржана у Крагујевцу. На свечаној Трифунској скупштини (1834) примљен је хатишериф којим је Србија стекла аутономију, а на Сретењској је донет устав, први у модерној историји Србије, проткан слободоумним тежњама и идејама, противно вољи великих сила које су га ускоро суспендовале.

Одредбе хатишерифа из 1830. Године омогућиле су настанак и развој бројних културних, просветних, здравствених и друштвених установа, које су у свом називу имале одредницу „Књажевско-србски“.

          Кнез Милош је утицао да се у Крагујевац из Београда пренесе Типографија, која је од 1834.године штампала прве новине у Кнежевини Србији – „Новине србске“, као и бројне књиге, србске и бугарске, међу којима и дела Доситеја Обрадовића и богослужбене књиге.

Пресудна  је била реч кнеза Милоша у оснивању просветних установа – Крагујевачке гимназије (1833) и Лицеја (1838), који представља важну етапу у развоју србског високог образовања.

У недостатку домаћих школованих људи, кнез је доводио и добро плаћао странце и Србе из Аустрије који су помогли да Крагујевац  добије модерна обележја. Од 1831. Свира Књажевско – србска банда, под управом Јосифа Шлезингера, а од 1834 је дошао Јоаким Вујић да буде стуб Књажевско – србског театра. При кнежевој канцеларији се формира добро снабдевена библиотека, јављају се први хорови, а кнез са страшћу наручује и купује уметничке слике и доводи познате сликаре да портретишу његову породицу и људе око њега.

Кнез је био благонаклон према странцима који су у својим путописима врло често остављали позитивно мишљење о Србији и њеном владару. Од саксонског геолога Хердера је 1837. године добио збирку минерала из које је постава прва музејска колекција, чувана у кнежевом двору.

У Крагујевац су стизали први школовани лекари, који су постепено утицали на развој здравствене културе. Кнез је прихватио молбу младог апотекара Павла Илића и допринео оснивању прве државне апотеке (1836). Вођење дипломатске борбе није укидало потребу за сталним опремањем војске. Израђене су касарна и војна болница, обновљена барутана у Страгарима и слани питомци на војну обуку, најпре у Русију. Дан пре кнежеве принудне абдикације, 1839, Крагујевац је изгубио статус престонице.

Током друге владавине Кнеза Милоша (1858-1860), у Крагујевцу је саграђена зграда Народне скупштине. Кнез Милош је умро на Крстовдан, 14/26. септембра 1860.године. У браку са књегињом Љубицом (рођ. Вукомановић) имао је осморо деце. На престолу га је наследио син Милан (1815-1839), који је умро после 25 дана владавине.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар