МИЛУТИН ГОЂЕВАЦ, ЈАКОВ ЈАКШИЋ (1774-1848)

Форсирањем новог државног центра од 1818.године почиње реурбанизација Србије

МИЛУТИН ГОЂЕВАЦ

Форсирањем новог државног центра од 1818.године почиње реурбанизација Србије. После векова искључивог живота у селима, Срби се у Кнежевини окрећу ка урбаним насељима. На челу те цивилизацијске промене стајао је непосредно Књаз. Изградњом новог Крагујевца на Милошевом венцу, настаје период грађења нових србских градова.

Матична грађевина нове престонице била је Стара црква. Цркву Светог Духа саградио је 1818.године мајстор Милутин Гођевац. Био је родом из Осата у Босни. Живео је у Ваљеву. Сачуван је допис од 18.априла 1820.године којим се тражи ”…да призову Милутина неимара, ко је цркву крагојевачку ….зидао…“. У времену до средине 1830-тих неимари у Кнежевини Србији су били из балканских земаља. Нешколовани, али врхунски мајстори за традиционалан начин грађења. Милутин Неимар је остварио кључни објекат тог поступка.

В. Трифуновић

ЈАКОВ ЈАКШИЋ

(1774-1848)

Родом из Угриноваца у Срему. Најпре се бавио трговином, па је у току Првог србског устанка учествовао у обучавању србских војника, али и у устаничким биткама. Носио је панцир па је имао надимак „Панцирлија“. У току прве владе кнеза Милоша имао је улогу хазнадара, односно шефа државне благајне. Касније је постављен за инспектора Књажевске типографије. Истицао се као присталица руске струје. Његов син био је Владимир Јакшић (1824-1899),  оснивач србске статистике и метеорологије.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар