На данашњи дан 1832. године рођен Ђура Јакшић

На данашњи дан 1832. године у Српској Црњи рођен је Ђура Јакшић, један од најизразитијих представника романтизма у

На данашњи дан 1832. године у Српској Црњи рођен је Ђура Јакшић, један од најизразитијих представника романтизма у српској књижевности и сликарству. Отац га је уписао у трговачку школу, коју није желео да похађа, па је на крају уписао нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину, одлази у Темишвар, а потом и у Пешту да учи сликање. Због револуционарних догађаја из 1848. године напушта Пешту и сликарство наставља да учи у Бечкереку код Константина Данила, једног од најпознатијих српских сликара тог доба. Често је мењао место боравка, те је студије настављао у Бечу и у Минхену. Године 1855. настанио се у Кикинди, где је живео од сликарства, писао песме и објављивао их. Наредне године отишао је у Нови Сад, да би 1857. прешао у Србију, где је радио у многим местима као учитељ и наставник цртања. У Србији ради као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања (у Крагујевцу, Београду и Јагодини). У то време борави и у манастиру Враћевшница, где црта неколико историјских портрета, које поклања манастиру.Иако није дуго боравио у Крагујевцу оставио је велики траг како на културни тако и на боемски живот града.  У Београду је становао у Скадарлији, која је тада била један од сиромашнијих крајева града, у тешким условима у кући која и данас постоји, са женом, синовима и ћеркама. Уз помоћ Стојана Новаковића запослио се 1872. године у Државној штампарији, а на том положају је био до смрти. Умро је од туберкулозе, у четрдесетшестој година живота. Бунтован, емотиван, страствен и маштовит, Ђура Јакшић је био један од најдаровитијих наших лиричара и сликара романтизма, угледавши се понајвише на песнике Петефија и Бајрона, а Рембранта у сликарству. Најпознатије песме су му: На Липару, Отаџбина, Падајте браћо, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена и друге. Поред поезије написао је и четрдесетак приповедака, од којих су неке замишљене као романи, а драма Сеоба Србаља добила је и награду Матице српске у износу од 100 дуката. Као сликар радио је углавном портрете, иконе и историјске композиције. Најзначајнија дела су му: Девојка у плавом, Жена са лепезом, Погибија Карађорђева, На стражи и остале које се данас чувају у Народном музеју у Београду.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар