Нема пута и нико не обраћа пажњу на проблеме суграђана у Вињишту

Иако се Вињиште налази само 10км од самог центра Крагујевца, у њему не постоји главни пут

Иако се Вињиште налази само 10км од самог центра Крагујевца, у њему не постоји главни пут. Становници овог приградског насеља имају дугогодишњих проблема.

Ово се десило данас, зар треба да се догоди нека већа несрећа да би се решио њихов проблем?

У току претходне године урађен је пројекат за санацију овог клизишта, али до данас није ништа урађено.

Да није било извожења грађевинског отпада из Фијата и касарне „Грошница“, где су данас Фијат-ови добављачи, ово се не би десило. Пут који је постојао није прављен за камионе те тежине. Наравно, и велике прошлогодишње падавине су утицале на промену рељефа у Вињишту. Како је пројекат урађен чека се само одобрење Марка Благојевића, и то се чека задњих 5 година.

Ово је текст једног нашег суграђанина који живи у Вињишту.

„Извожење грађевинског отпада из Фиата и касарне Грошница отпочело је у марту 2011. године.

Скупштина општине Крагујевац је тек 31.12.2011. године донела одлуку о формирању депоније грађевинског отпада. За то време је у Вињишту превезено око 1.400.000. м3 градјевинског отпада. Приликом превоза истог отпада је уништен комплетан пут крои село јер исти ије прављен за слепере те тезине и до дана данашњег, упркос обећањима издатим од стране скуштине града након једнодневне блокаде пута за време превоза шута, ниједна рупа није закрљена а камоли као што је обећано пресвучена цела деоница новим асфалтом. Превозници су наплаћивали од Фиата накнаду у висини од 200 динара по кубику (говоримо о 2011. години) као да отпад одвозе на депонију у Јовановац и плус превоз по километрима. То су биле фирме Језеро Лаке и Елите Корп. Отпад је одвезен на две локације у Вињишту, прва је власништву Србија шума која је иначе био природни резерват а друга приватно имање чиме је нарушена (противзаконито) рељефна структура села Вињиште а што је касније довело до настајања клизишта које је локални пут у дужини од око 50 метара утонуло у земљу у дубину 5-10 метара, и то није коначно јер са сваком кишом те рупе су све дубље. На раздаљини од око 50 метара од тог новоотвореног клизишта се налазе домови људи са фармама и свиме оним што су ти људи цео живот стицали. Њихова имовина као и њихов живот је такодје у опасности, као и животи свих људи који се надју на тој деоници а не познају проблем јер нису местани села. Више аутомобила је улетало у те провалије а под некима су буквално отвориле. Бивало је слуцајева пешака који су пропадали у те рупе повредјујући се. Постоји алтернативни пут који је у мало бољем стању али не толико сјајном да се мозе назвати правим путем јер је цео у ударним рупама без иједног знака који их наговештава, а опет на толико малом распону су да их је немогуће избећи. Тај алтернативни пут је дузи од оовог око 5 км, али због прилагодјавања брзине условима пута у минутази он је дузи око 20 минта. Знате ли шта знаци 20 минута за воозило хитне помоци или пак 20 минута у зивоту свакога од нас.

МЗ Вињиште се обраћала више пута градоначелнику града Крагујевца и предузећу за изградњу путева и то:

17.08.20011. бр. дописа 14/11 и 13/11
02.04.2012. бр. дописа 7/12
25.06.2012. бр. дописа 12/12
31.10.2012. бр. дописа 24/12
2013/04/24. бр. дописа 5/13
2013/04/30. бр дописа 6/13
2013/05/09. бр дописа 8/13 и 9/13
17.05. 2013 бр. дописа 15/13
18. 06. 2013. бр. дописа 22/13

За то време аутобус је саобраћао до пола села (Кременца), где је се окрећао назад, тако да је пола села остало без градског превоза што је отежавало живот мештана села. Предузеће за изградњу града је вршило само насипање тих клизишта шљунком које је радило по систему „држи буре воду док мајстори оду“ како би могао колко толко да се обавља путнички саобраћај. Мештани који су буквално пропали у те рупе (рупе су се отвориле док су они пролазили) од комуналне инспекције су допили објашњење да нису прилагодили вожњу условима саобраћаја. Тај пут је пре почетка довожења тог градјевинског отпада из фиата и Грошничке касарне био идеалан. Нажалост данас више ни пешке не моче се прећи њиме. До сада је пут био у прекиду више десетина пута тако да није могао да се обавља путнички саобраћај. Сада је пут у прекиду тако да ни пешаци више не могу да га користе јер представља озбиљну претњу по безбедност и сам живот оних који се надју на њему. У медјувремену због некоришћења постао је легло змија које су нашле идеално склониште у супљинама камена и шута. Несрећа је само у томе што на неких 50 метара одатле се налазе самохране породице којима због сталног померања клизишта свака Нодје може бити и последња. То су људи који више немају миран сан и више не знају коме да се обрате.

Иначе, по доношењу одлуке о формирању депоније грађевинског отпада нису испоштоване одредбе закона о заштити животне средине чл. 69 и чл. 81, као и закон о управљању отпадом чл. 42 и чл. 45.

Није испоштована раздаљина отпада од насељеног места, од појединачне куће и водоводне мреже. Нарушена је конфигурација земљишта, оштећен је пут у дужини од 6 км, оштећени канали поред пута и пропусти. Због клизишта веома често су и оптички каблови у прекиду тако да веома често местани немају телефон, интернет и улично осветљење. По закону град са отпадом управља најмање 30 година а сада је градјевински отпад који се налази на 20 метара од насељених кућа напуштен и постао је је сметлиште за угинуле животиње, смеће, и тд. (Легло заразе и слике свести друштва у којем се налазимо – док се мене не дотакне мене се и не тиче).“

Овде се постављају разноразна питања, почев од тога да ли је нечије право веће? Да ли су интереси некога већи од нечијег права на здраву животну средину? Да ли је отпад који је изношен из поменуте касарне контаминиран и тиме угрожен живот становника у близини депоније? Да ли је контаминирано земљиште у чијој се близини налазе стамбени објекти? Зашто је копана земља када је Фијат купио „Заставу“ и одвожена баш овде?

Све ово на само 10км од центра Крагујевца.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар