Неуморни скакачи на крагујевачким базенима – пише Зоран Мишић

Високолетачи и "превртачи"

Већ деценијама поприште најсмелијих градских фаца су градски базени и чувена скакоаница. Ко сме нек ‘слободно изволи, али сем храбрости за овакав „летњи провод“ потребна је и не мала вештина. Свакога дана у предвечерњим часовима шачица најсмелијих пркоси гравитацији, блиском „сусрету“ са водом … по многима и „здравом разуму“. Ту је и публика, која уме да похвали, али и исмеје неког ко је „рокнуо даску“.

Старији памте славне скакаче који су пунили градске базене: Јазу (знате „оно“ са мушицом у лету), браћу белци, Ненџу, Виту, Војчета, Цоу Клајнета … У то време скакало се ко, када и колико хоће. Но, сада је то поприлично измењено.

– Данас се скоковима и скакачима поклања већа пажња, а због нових правила на спортским манифестацијама безбедност је подигнута на виши ниво. Скокови се обављају само када је крај базена присутан неко стручан, из Клуба екстремних спортова Крагујевац, или спортског центра, појашњава Марко Павловић, директор Спортског центра „Парк“, најпознатији КГ скакач и патријарх овдашњег хај дајвинг.

Сем њега, који несебично своје умеће дели са „снагама које тек пристижу“, ту су и спасиоци који регулишу рад скакаоница, и народски речено, „да неко некоме не падне на главу“.

Нова времена изродила су и нове скакаче.

– Млађе генерације, да не користимо жаргонкске изразе, све су храбрије. Данас скаче и пуно девојчица и девојака, што је некада била права реткост. Садашњи клинци гледају да се докажу на много начина, а скокови су сигурно једна од тих врста доказивања, закључује наш саговорник.

Да је у праву доказују редови од по двадесетак метара, нарочито на дасци и нижим скаконица чим се исте отворе. Свуда у свету оне се зову (по висини) пет, седам, десет метара, а једино у Крагујевцу: прва, друга, трећа.

И нема авремена за губљење. Један од најагилнијих који живи за тренутак када се скакаонице и даска пусте у погон је млађани Сава Ђупурдија (12) из ​​оближњег Вашариште који је специјално за нас „припремио и сервирао“ салто унапред са полу завртњем. Елегантно. Сава скаче већ три године, а не крије да је многе цаке научио од спасиоца Симића.

– Волим ово. Екстра је, прича Сава док јури да поново заузме место на дасци.

– Самоувереније, пази на ноге, аууу ал ‘ти је став, добацује гледалиште док скакачи заузимају места на првој, другој, трећој.

Спасиоци регулишу скокове к’о нека врста базенских саобраћајаца.

Ту је и шеснаестогодишња Анђела из Никшића. Пред нама је имала свој скакачки деби. Први пут се осмелила са прве, аонда, уз овације публике, и са друге. Браво. Но, не мањка јој храбрости, скакачког чојства и јунаштва и Анђела креће ка трећој. Осмех за фото репортера и скок са 10 метара. Аплаузи и искрена честитања. Прво, па одмах трећа, е то се не виђа сваки дан.

Ту је и млађани Филип Марјановић, који би да покаже неке нове цаке. Марко му прво објашњава, па онда вежбају на ивици базена. тек кад оцени да је спреман и зна да „изведе“ добија дозволу да то „практикује“ са скакаонице.

Па, ред ласта, прелом, бомба, салто напред, назад …

Спасилац Ненад Миљојковић Куре за сладокусце (и медије) изводи дупли прегиб.

Прва, друга, трећа … Повратни салто, даска (само пуца), на ноге, на главу, ко како воли, сме и уме. Уплашиш се само кад гледаш, али младост пркоси гравитацији и разуму.

Извор: крагујевачке.рс

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар