Пет векова Крагујевца – буне и политичке демонстрације – Тополска буна

Пред почетак другог рата противу Турске новембра 1877. године у Крагујевцу је дошло до побуне у војсци

Пред почетак другог рата противу Турске новембра 1877. године у Крагујевцу је дошло до побуне у војсци.

На Становљанском пољу (на западној страни Крагујевца) био је улогорен један део војске из крагујевачког округа ради одласка у рат противу Турске. Пре поласка војници из 6. батаљона имали су да положе заклетву. Кад је требало да отпочне верска свечаност, II лепенички батаљон почео је да негодује и одбио је да полаже заклетву. Због ове буне, а видећи да је не може спречити, командант бригаде на коњу почне да бежи у варош, а војници припуцају за њим из пушака. Побуна је захватила целу бригаду. Сто за вршење верског обреда био је преврнут, заплашени официри нису знали шта да раде, гледали су како да се заштите од напада војника; једног командира војници су били бацили на земљу и кундачили пушкама. Власти су одмах наредиле да се повуку у варош они војници који нису пришли побуњеницима, а на улазу у варош били су постављени топови да спрече побуњеницима улазак.

Побуњеници нису мислили да крену у варош у којој је због побуне завладао велики страх, већ њих 283 са Становљанског поља крену преко крагујевачких Винограда ка Тополи, где су стигли истога дана увече, објављујући свој долазак пуцњавом из пушака и погрдним речима упућеним кнезу Милану Обреновићу.

У Тополи су завели своју власт, отпочели да мобилишу војнике и да прикупљају оружје. Њихове страже нису пропуштале никога ко је са војском хтео ићи на границу. Од Тополе су хтели да створе центар отпора и држали су је под својом влашћу четири дана.

Кад се за овај покрет сазнало у Београду, одмах је упућена војска да ову побуну угуши, да се „Тополски град“, у који су се побуњеници били затворили, заузме и побуњеници похватају. Кнежева војска је угушила буну и овом приликом буде порушен „Тополски град“, који је био подигнут у доба Карађорђа.

Истрагом је утврђено да је ова буна имала за циљ државни преврат и повратак Карађорђевића у Србију.

За ову буну је, поред осталих, везано и име Јеврема Марковића, брата Светозара Марковића, једног од најпознатијих и најхрабријих српских официра и вође опозиције против кнеза Милана.

Војни суд у Аранђеловцу осудио је на смрт 24 лица учесника у овој буни. Кнез Милан је неке од ових помиловао, али је ускратио помиловање пуковнику Јеврему Марковићу, који је са још 6 учесника стрељан маја 1878. године у Аранђеловцу.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар