Пет векова Крагујевца – Крагујевац као посед турског спахије

После пропасти српске средњовековне државе, поделом њене територије турским освајачима, Крагујевац је припао зеамету Љубостињи

После пропасти српске средњовековне државе, поделом њене територије турским освајачима, Крагујевац је припао зеамету Љубостињи.

У помињаном тапу-дефтеру број 16 за село Крагујевац је убележено да има 32 куће и имена 15 дома- ћинстава која су се одселила (32 лица). Наведена су само мушка имена домаћинстава, јер су само мушка лица плаћала харач. Свака харачка глава плаћала је, такође, „испенџе“ — дажбине спахији, господару земље, у износу од 25 акчи (40 акчи је износило један дукат).

Поред наведених имена нису дата и презимена. У средњем веку Срби су носили поред свог имена и презиме. У дефтеру су, међутим, уместо презимена назначена имена очева од којих се презиме изводило. Само се у три случаја наводи презиме: Бојанић и два као надимци: Дошлац и Ибровац. Ова два лица са надимцима изгледа да су били досељеници.

Сва наведена имена су народна и она се, са изузетком неких, још и данас употребљавају у Србији.

Тешко је утврдити која су то била села у која се одселила расељена раја из Крагујевца. Има међу њима и данашњих назива села (Белица, Орашје, Рибари, Змировце—Жировница), али су се расељена лица населила у села која су припадала спахији зеамета Љубостиња и наставили да му и даље плаћају дажбине.

Према попису насеља у Србији од 1717. до 1718. године за време аустријске управе у северној Србији требало би да су према сличности назива:

  • Банхан — село Бањани у рудничком дистрикту или Хан у дистрикту јагодинском;
  • Белица — село у јагодинском дистрикту, насељено у почетку XVIII века;
  • Бобовац — Бобово, ресавски дистрикт, или Бого- рац — Поповац у параћинском дистрикту, ненасељен почетком XVIII века;
  • Доњи Лозић — Лозањ, руднички дистрикт;
  • Змировце — може бити Жировница;
  • Кључ — село у ваљевском дистрикту;
  • Коблуча — Клобучане, ваљевски дистрикт;
  • Орашје — село у ресавском дистрикту;
  • Рибари — шабачки дистрикт.

Земља која је припадала селу Крагујевцу и са које су даване дажбине спахији звала се Лупгаак — име је дошло, вероватно од речи луг или лужник (врста храста) — искрчено земљипгге и коришћено за обраду.

Селу је припадао и један „хаса“ млин у рушевном стању. Овај млин је у ствари припадао господару земље — спахији, а за његов рачун су у млину кулуком радили сељаци. Сав приход је ишао у корист спахије.

Ибрахим-бег, син Малкочев, који је држао зеамет Љубостињу, имао је од Крагујевца 1577 акчи прихода (око 40 дуката). У овај приход улазио је порез који је раја давала у новцу, звани „испенџе“ по 25 акчи од сваке харачке главе, што је износило 800 акчи, а остало у приходима у натури обрачунато истовремено и у новцу — 777 акчи. У ову суму улазиле су дажбине у натури: пшеница, јечам, слатко вино, мед, конопље и таксе на свиње, бостан, траву и сено.

Крајем XV века после страшних ратних харања и пустошења Шумадија је била поробљена и спаљена тако „да се у њој није могао чути певац и видети дим око 100 година“. Према описима старих путника пу- стош је била таква да се по читав дан могло путовати а да се не наиђе на село; земља је била напуштена, необрађена, становништво тако ретко да га на путу нису ни сретали.

Пет векова Крагујевца,
Драгољуб Бакић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар