Пет векова Крагујевца – од првог устанка до проглашења за престоницу

За време трајања I устанка Крагујевац се не помиње по некој значајној улози

За време трајања I устанка Крагујевац се не помиње по некој значајној улози. Једино се помиње да је у њему 14. јануара 1813. године одржана скупштина под председништвом Карађорђевим, на којој су, поред осталог, утврђени захтеви српског народа у преговорима са Турцима, које су Срби, после Букурешког мира 1812. године, почели директно водити. На овој скупштини су одређени изасланици који ће водити преговоре са Турцима у Нишу.

После војничког слома првог устанка 1813. године, Турци су се поново вратили у Крагујевац, успоставили своју власт и под заштитом београдског везира Сулејман-паше наставили су са пљачкањем и терором да би уништили српски живаљ.

Када је септембра 1814. године у околини Чачка избила Хаџи-Проданова буна, она је захватила и крагујевачку нахију под вођством кнеза Николе Вукићевића из села Светлића. Кнез Никола је тражио од Хаџи-Продана да прошири устанак и да се заједнички боре против Турака. У то време кнез Милош је са рудничким муселимом Ашир-бегом дошао у Крагујевачку нахију да стишава буну.

У Книћу наиђоше на хиљаду људи из крагујевачке нахије спремних на отпор. Мада је и Кнез Милош имао исто толико војске, није хтео да ступи у борбу. Међутим, побуњеници су напали и Милошеву војску и победили је, али видећи да је кнез Милош против буне, они се разиђоше. Овом приликом предали су се Милошу главни вођа буне Сима Милосављевић Паштрмац и Тома Вучић Перишић.

После битке у Книћу, помоћник београдског везира Импшир-паша дође кући, водећи уза се велики број заробљеника, тврдио је да ће их само водити до Београда да би заплашио устанике, па ће их затим пустити на слободу. Милош је једва успео да одврати пашу од пљачкања неколико села у Гружи. Импшир-паша дође у Крагујевац, који није учествовао у буни. Овде, мада му је народ доносио храну за њега и његову оружану пратњу, он похвата и веза ланцима доста угледних људи, па из Крагујевца са робљем крете према Јагодини.

Кад је почео други устанак, Турци у Крагујевцу били су у великом страху. Дознавши за српску победу на Љубићу и страдање Турака у Чачку, побегли су из Крагујевца у правцу Јагодине, али су их Срби дочекали на Црном врху и све их потукли. Тако је Крагујевац коначно био ослобођен турске власти, а српска војска се почела окупљати око њега да би кренула према Пожаревцу.

Пет векова Крагујевца,
Драгољуб Бакић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар