Пет векова Крагујевца – политички, културни и економски центар – део други

Први почеци музичке уметности почињу са "Књажеско-србском бандом" под вођством стручног музичара Јосифа Шлезингера...

Први почеци музичке уметности почињу са „Књажеско-србском бандом“ под вођством стручног музичара Јосифа Шлезингера. Пре њега је у Србији била само српска народна музика: вокална и инструментална. Певали су млади људи, жене и девојке, а свирало се на гајдама — дудуцима и двојницама. Сем ове, била је још и циганска музика. Цигани су свирали и певали и српске и турске песме. Кнез Милош и његова поро- дица имали су своје Цигане свираче: они су их увесељавали за време ручка и весеља, поздрављали кнеза о свечаностима, испраћали га на пут и дочекивали при повратку.

С пролећа 1831. године Јеврем Обреновић, кнежев брат, уступи кнезу Милошу, на његов захтев, своју војничку капелу — „банду“, коју је био основао Јосиф Шлезингер, иначе ранији учитељ мушке деце Јевремове, родом из Сомбора, који је музику приватно учио, свирао у разним капелама и изучио се у музич- кој вештини. Његовим доласком у Крагујевац била је заснована „књажеско-србска банда“ и он постаде „књажеско-србске банде капел-мајстор“ с платом од 300 гроша на месец.

„Књажеска банда“ имала је много дужности. Служила је потребама кнеза и његове породице; свирала је о свечаностима, на баловима и била је свуда где је био и кнез; ако би чланови кнежеве породице одлазили на какво весеље или кумство, банда је путовала са њима; свирала је за време војних парада и на вежбама, свирала је о народним празницима, у позоришту и давала концерте.

На свечаном балу који је приређен 14/27. октобра 1834. године у Крагујевцу, а поводом одликовања кнеза Милоша султановим орденом, уз пратњу војне музике којом је дириговао Шлезингер, певао је хор састављен од крагујевачких чиновника. То би било најстарије певачко друштво у Крагујевцу.
Једно друго певачко друштво помиње се 1839. године; не зна се кад је основано, а његови чланови били су професори гимназије и други чиновници. Хоровођа је био Вукашин Радишић, професор.

Прве позоришне представе почеле су у Крагујевцу 1825. године, а њих су припремали учитељи основ- них школа. Стално позориште јавља се у Крагујевцу 1834. године када је за директора „Књажеско-србеког театра“ постављен „славено-сербски списатељ“ Јоаким Вујић. Директор је морао да води бригу о свим потре- бама позоришта. Под његовим надзором саграђен је позоришни дом за давање представа. Та се зграда налазила преко пута данашњег моста за железничку станицу, на левој обали Лепенице (на простору иза данашње вишеспратнице која је својом фасадом окренута према мосту). У тој згради била је и Штампарија до њеног пресељења у Београд.

Овај позоришни дом је имао бину, партер и ложе, а био је патосан циглама. Глумци и глумице били су млади чиновници и ђаци. Женске улоге су играли ђаци. За костимирање и украсе узимано је на послугу одело и накит из вароши. Жене то радо нису давале, а онима које су давале реквизите било је дозвољено да посећују позориште.

Представе у позоришту нису биле јавне; гледао их је само кнез и његова породица, свита и позвани гости, а кад су биле скупштине, присуствовали су и скупштинари.

Позориште је имало свој оркестар, кнежеву „банду“, која је свирала пре представе, између чинова и пратила певање у комаду. .

Крагујевац је у ово време био важан просветни центар. У основној школи 1826. године било је 140 ђака са 2 Јгчитеља. Иначе, школа у Крагујевцу је постојала и у време првог српског устанка, од 1807. године. Школовала су се само мушка деца. У Крагујевцу је отворена прва гимназија 1833. године. Те године је премештена из Београда у Крагујевац Велика школа, коју је био основао професор учитељске школе из Сомбора Димитрије Исаиловић. Школа је премештена у Крагујевац новембра 1833. године, а у марту 1835. године названа је гимназијом. Била је смештена у једној кући у близини кнежевог конака, затим у Топаловићевој кући (у близини данашње Поште), а доцније у Јевремовом конаку. Из политичких и других разлога септембра 1842. године гимназија је била укинута и Крагујевац је остао без ње све до августа 1845. године, када је овамо пресељена гимназија из Чачка.

Уз гимназију је био отворен и Лицеј 1838. године. То је била виша школа у којој су постојала два разреда филозофије, а доцније је отворен још један разред у коме су предаване правне науке. У Лицеј се ступало са свршеним четвртим разредом гимназије, али та спрема није била довољна да се прате све науке у Лицеју. Ђаци нису имали потребних уџбеника, хватали су белешке са предавања својих професора и били су подвргнути строгим прописима. Ученици су морали редовно долазити на часове и бити увек спремни да одговарају приликом пропитивања. За кршење правила кажњавало се затвором, често и по неколико дана.

Лицејци су увиђали да је њихова школа виша од гимназије, да они дшсу исто што и средњошколци, и да би се од њих разликовали, почели су један другог називати „господине“ и обраћати се са „ви“. Тадашњи министар просвете и правде, сматрајући да се овим титулирањем међу лицејце увукла нека политика, наредио је да се овај начин општења забрани и искорени.

После коначног премештања престонице у Београд, премештен је и Лицеј 1841. године. Лицеј је тада био највиша школа у Србији и сматрало се да треба да буде у средини која ће утицати на васпитање школске омладине. Пошто је премештена престоница из Крагујевца, сматрало се да он више није могао бити таква средина, јер у њему није било пристојних станова за ученике; они су морали често становати по кућама у којима се налазе механе и кафане. У том погледу Београд је пружао много више могућности као политичкии културни центар. У Београду је овај Лицеј 1863. године претворен у Велику школу, а 1905. године у Универзитет.

Сликарска уметност у ослобођеној Србији почела је обнављањем црквених грађевина и малањем иконостаса. Домаћих мајстора за живописе није било и зато су живописци били Срби из Аустрије.

Почетком 1824. године у Крагујевцу је био Павел Ђурковић, живописац из Новог Сада, да би сликао кнеза и његову породицу. Он је урадио 4 слике: кнеза Милоша и портрет књегиње Љубице и њихових кћери, Савке и Станке. Он је израдио по жељи кнеза Милоша портрет Ђорђа Поповића Ћелеша, пореклом Грка, који је ступио у службу код кнеза Милоша, научио помало српски и био главни Милошев посредник код везира. Како је био без длаке на глави — није имао ни косе, ни трепавица, ни обрва, ни бркова, Милош га назове Ћелешом и овај му је надимак остао. Ћелешова слика, коју је Ђурковић урадио, била би прва карикатура у обновљеној Србији. Сликар Урош Кнежевић је 1834. године сликао кнеза, његове ордене, неке чланове кне- жеве породице и виђеније људе из његове околине. Јо- ван Исаиловић, „молер“, радио је портрете и иконе у Крагујевцу, а украшавао је и позориште. Адолф Берман, управник штампарије, умео је да црта и малао је кулисе у позоришту.

Прва галерија слика створена је у Крагујевцу, у кнежевом конаку. У његовој парадној соби и канцеларији, поред једне копије уметничке слике, биле су слике кнеза Милоша, 12 слика руских царева и кнезова, 2 слике руских министара и слике Султана Махмуда II и Наполеона.

У кнежевој канцеларији је било прикупљено доста књига, које означавају стварање прве библиотеке, а постојала је и једна збирка минерала и руда као први музеј који се помиње 1837. године.

Прве судске установе у Србији основане су у Крагујевцу. 1820. године била је образована Канцеларија народа сербског, која се називала и Магистрат крагујевачки или Суд крагујевачки. Из ове установе развиле су се доцније највише правне установе у земљи.

Прва апотека основана је у Крагујевцу 1822. По- што у Србији почетком XIX века није било лекара, ту дужност су вршили „народни лекари“: хоџе, старији људи, жене врачаре, бербери и други. Они су справљали и лекове, а вештину лечења предавали су као неку тајну својим синовима и кћерима. Кнез Милош је имао своје лекаре, које је доводио из Новог Сада и Земуна. У другом устанку Срби су били заробили једног турског лекара, који је био родом Аустријанац и који, због лепог поступања према њему од стране Срба, пређе у православље и добије име Ђока Новаковић. Он је често ишао у Земун ради набавке лекова, а у кнежевом двору био је отворио апотеку која је служила кнезу и његовој породици. Апотека је била сме- штена у приземљу конака, с десне стране од улаза. После две године, када је за кнежевог лекара дошао лекар београдског паше Вито Ромита, он је преместио апотеку из конака у варош да би била приступачна грађанству. Године 1836. отворена је у Крагујевцу прва државна апотека и била је смештена у близини кнежевог двора на левој обали Лепенице. У овој апотеци су се поред војске и кнежеве родбине снабдевали лековима сви грађани Крагујевца и околине.

Крагујевац као престоница почео је мењати свој изглед некадашње турске паланке. Повећање броја становника и долазак странаца утицали су да се измени његов дотадашњи привредни живот. Повећао се број занатских и трговачких радњи. Уместо источњач- ких заната, који су почели постепено ишчезавати, јављају се нови — европски. Сељаци из околине доносили су у варош своје производе на пијацу, која их је све више тражила, и снабдевали’ се потребним производима код занатлија и трговаца.

Безбедност је у варошима била толика да се радње нису затварале ни кључем ни катанцем. Јоаким Вујић 1826. године пише: „У српским варошима кроз које сам пролазио, видео сам на дућанима само један гвоздени кушак, а резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, па опет зато нисам могао чути или видети да 1е кога трговца дућан поха- рпн или покраден био“. У незатвореним двориштима по сву ноћ је стајало рубље или кошуље да се суше, па никоме ништа није било украдено. Прописи о крађи били су врло строги, а сува крушка пред дворцем кнежевим још се није била осушила.

Причало се у Крагујевцу како су неки енглески курири путујући за Цариград са великим поклонима за султана и његов харем, изгубили бисаге са поклонима на Црном врху. По повратку свратили су у Крагујевац и пожалили се кнезу Милошу да су били изгубили бисаге са даровима. Пошто их је изгрдио што су били непажљиви, упитао их је да ли би они могли познати своје бисаге и увео их у једну собу где су ови, на своје велико изненађење, нашли своје ствари. Ствари су биле пронађене и донесене кнезу пре него што су ови дошли да му се потуже.

Пет векова Крагујевца,
Драгољуб Бакић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар