Пет векова Крагујевца – политички, културни и економски центар – део први

Овде су била сконцентрисана сва управна и административна надлештва са потребним чиновништвом

У обновљеној Србији управљало се из Крагујевца. Овде су била сконцентрисана сва управна и административна надлештва са потребним чиновништвом. Стварну управу и сву власт је имао кнез Милош, који је завео апсолутистички режим и ништа се није смело радити без његовог знања. Он је себе сматрао представником народне власти, сматрао је да је он ослободио српски народ од Турака и да зато власт има да остане у његовим рукама; народ и старешине имали су слепо да слушају његове заповести. У својим захтевима, упућиваним Турцима, увек се позивао на народну вољу, а спроводио је своју и у спољној и у унутрашњој политици. Умео је да општи са народом као нико до тада, али је сматрао народ масом коју било ко може лако завести разним обећањима, те да тако заборави на његове личне заслуге. У љутњи је имао и неповољних назива за њега. Крагујевчанима, у чијој је средини живео, желео је да се прикаже као близак и да су му они најближи, зато им се често обраћао речима: „Крагујевчани, кошуљо моја!“.

Чиновнике је сматрао својим слугама. Када је Србија добила аутономију 1830. године, број чиновника се повећао и они су углавном долазили са стране, из Аустрије и Угарске, јер у Србији тада није било довољно писмених људи за ова звања.

Први чиновници који су сачињавали непосредну кнежеву околину били су људи сумњиве прошлости и авантуристи, који нису били способни да организују државу, али су вршили негативни утицај на кнеза. По речима Вука Караџића било их је „пропалица, скитница, очајника“. Било је међу њима и таквих који су волели Србију „као свиња шуму у којој се налази доста жира, па и таквих који би за неколико бутељи доброг шампанера сву Србију жертвовали, а то све под видом родољубља“. Многи од њих су утицали на формирање Милошевог карактера.

Међу досељеницима из Аустрије и Угарске било је врло честитих и способних људи који су у културном развоју Србије имали великог учешћа и били његови носиоци. Али, долазећи из сасвим доуге средине у једну примитивну, каква је била тадашња Србија и њена престоница Крагујевац, доносили су и своје навике као и своје предрасуде о тој средини. Они су сматрали да је Србија „станиште полудивљих варвара, који су једино кадри руковати оружјем, али неподобни да сами собом управљају, и да су они позвани да је образују и просвећују“. Такво схватање дошљака вређало је осећања домородаца и врло рано доводило до свађа и размирица. Срби су их почели називати: Швабурија, Швабе, Немачкари.

Једна посебна врста ошптења са људима била се одомаћила на Милошевом двору. То је било подсмевање и шегачење. Кнез Милош је волео шале и ххЈегу и сам је стварао смешне ситуације другима и правио заплете, који су често прелазили границе доброг укуса. Сваки чиновник, па и највиши, могао је постати предмет шегачења и неумесних шала. Такав поступак пренео се и на његову околину и они који су се одликовали примитивном и суровом духовитошћу уживали су код кнеза Милоша велике симпатије. Захваљујући томе Сима Милосављевић Паштрмац стекао је највише ути- цаја на кнеза Милоша. Он је постао његов лични при- јатељ и саветник. Био је разборит и духовит али, како каже Вук, „срца ни душе није имао“. Умео је вештим досеткама да насмеје кнеза Милоша и да му по неки пут каже у шали оно што му нико други није смео рећи. Кнез га је много волео и звао га Амиџа (турски-чика). Амиџа је био на челу оне групе људи око кнеза Милоша која је налазила уживање у терању шеге и шале са другим људима, у намештању смешних ситуација и интрига које нису штеделе никога ван тога круга.

У овакву једну средину у Крагујевцу дошао је Вук Караџић 1820. године са намером да допринесе кул- турном развоју Србије. Хтео је да кнеза Милоша научи читати и писати, а такође и остале старешине, да се отвори школа за синове старешина и друге младиће како би се за две-три године припремили за народне службе, да наговори кнеза да постави „макар и најмање што закона, колико је могуће према данашњем стању те земље, да буде колико год налик на европејску државу“.

 

Вук је био лепо примљен од кнеза и кнез Милош је почео учити да чита и пише. Али околина кнежева поплаши се да Вук не стекне велики утицај на кнеза, те почне причињавати Вуку многе неприлике и изла- гати га шегачењу и претњама. Та околина успела је да кнезу Милошу докаже да је боље и за њега и за народ што не зна читати и писати, јер да има беспосличара који све то знају „па им не помаже, него од њега службу траже“. Вуку су запретили да се не усуђује више помињати господару да учи читати и писати, чак су га сумњичили да је аустријски човек.

Милош је подлегао утицају своје околине, и Вук Караџић је морао напустити Крагујевац.

Кад је идуће године Вук поново дошао, пошто је његова намера са школама била пропала, хтео је да забележи што више песама и да од кнеза добије новчану помоћ за издавање својих списа. По наредби кнеза Милоша из пожешке нахије био је доведен народни певач Старац Милија да од њега Вук прибележи песме. Међутим, околина кнежева са Амиџом на челу наговори Старца Милију да не казује Вуку песме и не губи време узалуд. Старац Милија их послуша, оде из Крагујевца и собом однесе много незабележених песама.

Незадовољан шго се у трећој књизи народних песама, издатој у Лајпцигу, у песми Бој на Чачку не приказује у најбољој светлости и што те песме више славе Карађорђа, кнез Милош је царедио да се свих 400 књига, које су му биле послате, спали. И оне су 1823. године гореле у Крагујевцу.

Крагујевац је био седиште највеће црквене власти у Србији од 1821. до 1823. и од 1830. до 1835. Највиши представник црквене власти — митрополит имао је тада своје седипгге у Крагујевцу. Док је власт била у рукама београдског митрополита, који је по народности био Грк, на скупштини у Крагујевцу 1822. године била је створена Конзисторија као највиша црквена установа којом би се ограничавала власт епископа и митрополита. Од тада све важније црквене ствари морале су да се достављају врховној црквеној управи на одобрење. Први Србин на положају митрополита био је Мелентије Павловић, који је за своје седиште узео Крагујевац. Зграда у којој је била смештена Конзисторија послужила је као дом прве српске митрополије. Ова зграда, која се налазила на десној обали Лепенице, близу Ста- ре цркве, постојала је до 1911. године.

 

Као прва престоница обновљене Србије, Крагујевац је био у исто време и њен први културни центар. У њему су створене прве наше културно-просветне установе, које су се доцније развиле у највише установе у земљи.

Из Београда је била премештена 1834. године државна штампарија — „Типографија“, која је имала и ,,словоливницу“, купљена 1821. године у Русији. Њоме је руководио Адолф Берман, пореклом из Пруске, врло способан човек у штампарској вепггини.

У њој су штампане прве новине у Србији — Новине србске под уредништвом Димитрија Давидовића, што је представљало велики догађај у Србији. Новине су имале циљ да као „силно средство к образовању на- рода сваког.. .“ допринесу. Међу првим штампаним књигама била су дела Доситеја Обрадовића Совјети здраваго разума и Етика. Штампано је и неколико уџбеника на бугарском језику.

 

Наставиће се….

Пет векова Крагујевца,
Драгољуб Бакић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар