Један од најпознатијих сарадника кнеза Милоша. Рођен у Вучаку, на Голији,али је као дете пренет у гружански Честин. Учествовао у Хаџи-Продановој буни (1814) и у Другом србском устанку. Дуго је био старешина у Гружи, да би га кнез Милош, у чину пуковника, поставио 1835.године за првог комаданта Средоточне војне команде, која је обухватала пет округа: крагујевачки, јагодински,пожаревачки,смедеревски и београдски. Са тог места је смењен 1836.године, али је касније постао члан Државног савета. Имао је кућу у близини кнежевог двора у Крагујевцу. Његови потомци су Тодор П. Туцаковић (1825/26-1896), трговац и председник Народне скупштине, и Милан Т. Туцаковић (1871-1936), генерал.
Милан, син Тодора Туцаковића из Груже, био је један од првих ђенерала у Србској војсци. Родио се 26.05.1871.године у Крагујевцу, завршио пуну гимназију у Крагујевцу, Војну Академију у Београду, за коњичког подпоручика произведен 1891.године, за капетана 1897.године, државни питомац у Француској пешадији (131 Орлеански пук), у ђенералштабног пуковника произведен 1913.године, за ђенерала 1918.године, за армијског ђенерала 1923.године. Био је Делегат Врховне Команде и Краљевске владе у Софији, помоћник начелника Главног ђенералштаба и на крају Командант Загребачке армијске области (1921-1925). Умро је 26.децембра 1936.године и сахрањен не Варошком гробљу у Крагујевцу.
