Планине Крагујевца – Рудник

Рудник, планина која доминира Шумадијом

РУДНИК ПЛАНИНА

Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 км јужно од Београда, односно 15 км од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 м надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 м надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићевом врх (1.132 м), раније познат као Велики Штурац.

Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, десна притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница, десна притока Велике Мораве. Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.

Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњевековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољевци, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.

Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац„, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра прве категорије – природно добро од изузетног значаја.

ВРХОВИ

  • Цвијићевом врх (раније Велики Штурац) 1132
  • Средњи Штурац 1113
  • Јавор 1107
  • Мали Штурац 1058
  • Молитве 1096
  • Паљевине 1052
  • Марјанац 1028
  • Таван 1007
  • Увлака 958
  • Јавор 927
  • Курјак 924
  • Суви грмови 920
  • Велики лаз 909
  • Градина 830
  • Острвица 758

 Острвица

Острвица (понекад се погрешно назива и Островица) је узвишење у оквиру Рудничког масива које доминира селима Варнице, Заграђе, Драгољ и Трудељ у општини Горњи Милановац. Надморска висина врха је 758 метара. По пореклу, Острвица представља остатак разорене вулканске купе. Данашња Острвица припада централним деловима угашеног вулкана једног од многих који су у геолошкој историји били активни у рудничкој вулканској области. Одређена је апсолутна старост ових стена на око 18-20 милиона година. Ако се зна да су најстарије стене земљине коре стваране пре око 4 милијарде година, онда је јасно да је Острвица од геолошки најмлађих масива вулканских стена, па отуда и велика сеизмичност Рудника. Два заобљена врха чије се коте разликују за око 4 метра чине малу и велику Острвица. На њима се још виде остаци утврђеног града. Не зна се кад је град саграђен мада се први пут помиње у 5. веку после Христа али се предпоставља да утврђење потиче из античког периода.

По историјским подацима у град су се склањали дубровачки трговци и рудари са Рудника за време династичких борби између Стефана Дечанског и Владислава ИИ, после смрти краља Милутина. Деспот Ђурађ Бранковић је, око 1430. године поново утврдио Острвица ради одбране од турске најезде. Због тога у народу постоји предање да га је градила његова жена „Проклета Јерина“, која је умрла у оближњем Руднику и зато се зове Јеринин град.У подножју Острвице је био средњовековни град – подградје у коме су били представници „острвичке власти“, занатлије и трговци, међу којима и дубровчани, који су наплаћивали царину за робу која се извозила за Приморје или одатле добављала за потребе Рудника. У Острвици су често, као и на Руднику у свом двору, боравили деспот Ђурађ Бранковић, Јерина и њихова деца нарочито зими јер им је ту боље одговарала клима него у Смедереву. Одмах после смрти деспота Ђурђа, 1456. године на Руднику, умрла је и деспотица Јерина, 1457. године. Легенда каже да ју је отровао син Лазар што је био мотив за песму Војислава Илића „Пећина на Руднику“ и музичку драму Момчила Настасијевића „Деспот Ђурађ Бранковић.“ Турци су Острвица у више наврата освајали и рушили. Први пут ју је порушио Мурат II 1438. године, други пут Мехмед II – Освајач 1454. године а трећи пут, неутврђене године 16. века, порушио ју је смедеревски санџак бег због побуне њеног становништва.

Њена грандиозна необична вулканска купа са градом на врху, богатом историјом, живописним крајоликом и разноврсном ендемском планинском флором, од које се нарочито истичу жута перуника и реликтна врста шиба зеленика, захвалан је објекат за све љубитеље природе – туристе и планинаре. Незабораван је поглед са врха Острвице одакле се види скоро пола Србије.

Острвица је крајем маја 2009. проглашена за споменик природе.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар