Побрђа Крагујевца

Права је реткост да се неки град налази на стецишту огранака 3 планине

Највеће пространство на подручју града Крагујевца чине побрђа која уствари представљају прелаз између планина и равница, тј. између највишег и најнижег земљишта. Припада му западни обод Крагујевачке котлине од Ђуросела до Лужница и побрђе источног обода од Трмбаса до Ботуња, као и побрђе по дну котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу Горњолевачке котлине у Великим Пчелицама, Горњој Сабанта, Великој Сугубини и Доњој Сабанта.

За разлику од Горњолевачке котлине, у Крагујевачкој котлини на већем пространству јавља се ниже побрђе – брежуљци по дну котлине од Корићана до Ресника са леве стране Лепенице и до Ботуња с десне стране. Од њих су познатије: Господарево брдо (288 м), Метино брдо (252 м), Кошутњак (266 м), Самар (242 м) у Корману, Каповац (270 м) у Ботуњу, Гурибаба (229 м) у Реснику…

Познатија брда на подручју Града Крагујевца су: Жежељ (481 м) у Доњој Сабанти, Ливада (480 м) у Горњој Сабанта, Голија (450 м) у Букоровцу, Градина (416 м) у Доњим Грбицама, Шљивовачка главица (495 м) у Шљивовцу, Рујевица (472 м) у Драчи и др.

Поглед са Жежеља

Поглед са Жежеља

Побрђе је рашчлањено у речним долинама па даје утисак благо заталасаног земљишта, карактеристичног за Шумадију.

Пошто побрђе на подручју града Крагујевца чине огранци Рудника, Црног врха и Глидићких планина, занимљиво је истаћи где је тромеђа крајњих тачака ових планина. Рудник преко Становљанског поља, Црни врх преко Метиног брда, а Гледићке планине преко Господаревог брда својих крајњих тачкама стичу се на ушћу Ждраљице у Лепеницу (178 м). Ово је било од утицаја на положај Крагујевца и представља реткост да се неки град налази на стецишту огранака 3 планине.

Рудник планина,

Рудник

Гледићке планине,

Гледићке планине

ПЛАНИНА ЦРНИ ВРХ

Црни врх

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар