Поносни крагујевачки ,,друмски јуришник“ – 60 година Фиће

Остаје жал што у родном граду, Фића нема ниједан траг постојања

Данас, на улазу у Крагујевац, на кружном току код Метроа, стоји огромни амблем Фиата, желећи тако сваком путнику намернику, пролазнику да стави до знања да се у срцу Шумадије производе, или боље речено, склапају Фиат аутомобили. Нажалост, на том месту није било простора за нашу ,,фићу“. Тачније, тог простора нема нигде у граду у ком је потекла. Можемо слободно рећи да је то наша крагујевачка срамота.

Данас сам био присутан на обележавању јубилеја- 60 година дружења са Фићом. Читава манифестација се одржала у некадашњем музеју ,,25.мај“, а данас у Музеју историје Југославије. Оно што сам могао да видим јесте да је ,,фића“ била и остала прави бренд ондашње, упокојене Југославије. Било је ту љубитеља из Хрватске, Македоније, Словеније, Италије и из великог броја српских градова. Међу њима, додуше стидљиво, и из Крагујевца. Импресивно је видети како власници са жаром у очима одржавају и поносе се својим четвроточкашима. Невероватно је колико људи ,,од Вардара па до Триглава“ заиста воле ,,фићу“.  А сви су они окупљени у два клуба љубитеља- онај из Београда и онај из Крагујевца. И, заиста да нема тог Клуба љубитеља из Крагујевца, Крагујевчани би можда и потпуно заборавили на ово мало лимено чудо, које је не тако давно, харало улицама Балкана. Шта је само породица путовало на море, па у чувени Трст овим аутомобилом… . Нема човека на Балкану који није чуо те приче. Нама млађима то изгледа као ,,научна фантастика“ али збиља било је тако. Они старији нека посведоче.

На платоу испред Музеја могло се видети што шта. Било је ту и најстаријих модела, са ручком код ретровизора, до оних новијих модела који су међу последњима сишли са ,,траке“.  Од Фиата 600 до Заставе 850. Али оно што је свима њима заједничко јесте то што су очувани и угланцани као да су управо изашла из лакирнице. Било је и тркачких модела са ојачаном каросеријом и једним седиштем али било је и оних у којима и даље неке породице крстаре друмовима. Међу њима, некако најзанимљивији је био Фиат 600, модел који је и некада давно користила полиција. У њему је била и права полицијска униформа, са све ротацијом и радио апаратом. Такође, испред самог улаза у Музеј организовано је дружење за малишане који су бојили шаблоне фиће на папиру, а исто тако постављена је пластична кутија у коју су посетиоци убацивали папириће са бројем аутомобила који им је био најсимпатичнији.  Фића који скупи највише гласова понеће епитет најсимпатичнији! Осим тога, заинтересовани су могли да пазаре мајице са сликом фиће и бројне друге продајне артикле са овим симболом, а све то је било употпуњено добром музиком за врхунски ужитак. Жене, деца, студенти, баке, деке, старо и младо из свих земаља некадашње државе, све се сјатило у Музеј не би ли још једном одали почаст и дивљење ,,националној класи“. Знате оно чувено када Флојд доноси ,,ђунту са ситним нутом“ код маестралног Боре Тодоровића, а у позадини Бата Стојковић и Богдан Диклић… епски!

Нисам хтео да вас замарам са историјатом Фиће, исту можете наћи било где на Интернету, али рецимо и то да је наш шумадијски понос рађен по узору на Фиат абарт који је прављен у Италији. То је био очигледан знак да је СФРЈ, иако комунистичка земља, ипак била више приклоњена западном начину живота. Читава историја и генеза ове земље може да стане и преприча се преко ове чињенице. Остаје жал што у родном граду, Фића нема ниједан траг постојања. Ниједан споменик, ниједно обележје по коме је Крагујевац итекако познат свуда широм света. Штета!

Текст и фотографије: Раде Јовановић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар